Priština bez velikih šansi za prijem u UNESCO

Ukoliko bude postojala inicijativa Prištine za prijem Kosova u UNESCO male su šanse za uspeh, ocenjuje bivši ambasador Srbije u toj organizaciji UN Darko Tanasković, navodeći da će Srbija i srpska diplomatija imati pravi odgovor na takav potez, prenosi Tanjug.

Ako pogledamo ukupnu sliku u međunarodnoj zajednici, šanse Prištine za prijem u Unesko manje su nego 2015. godine kada je pozicija Srbije bila slabija nego danas, ili 2017. kada je Kosovo, na pritisak svojih saveznika odustalo od te namere”, ističe Tanasković i naglašava da je UNESCO ipak specifična organizacija u kojoj se politika prelama na drugačiji način.

Priština ukoliko bude želela da podnese kandidaturu za članstvo, moraće to da učini do kraja septembra ili u oktobru, kako bi predlog, ako bude prihvaćen išao na generanu konferenciju zakazanu za novembar, podseća Tanasković.

"Da bi jedna država koja uz sve nije članica UN postala član UNESCO potrebno je da za nju da glasa 2/3 zemalja, a to nije realno u slučaju Prištine. Ali, uprkos toj činjenici ne znači da se Priština, u političkom avanturizmu, sledeći zacrtanu linijiu neće prijaviti", zaključuje on.

Tanasković smatra da je dobro što je ministar Vladan Vukosavljević uputio pismo predsedniku Papskog saveta za kulturu, dobrom poznavaocu istorije i umetnosti zbog prisvajanja crkve u Novom Brdu, kao i to što su srpski stručnjaci digli glas jer sto puta ponovljena laž, poput Hodžajeve da su svi verski i kuturni objekti na KiM vlasništvo države i gradjana, preti da postane istina.

On se osvrnuo i na Hodžajevu izjavu da je Kosovo završena činjenica, uz politizaciju istorije, nauke i kuture pokazuje ideje čitavog kosovskog državotvorog projekta, da se u svakom trenutku nanese šteta Srbiji i srpskim intresima.

Podsetio je i da je 2014. godine u Prištini bio povučen Nacrt zakona o zaštiti kulurnog nasleđa jer se u njemu insistiralo na tome da su svi kulturni spomenici na Kosovu vlasništvo države, što čak ni podržavaci Prištine, kako kaže, nisu mogli da prihvate, kao ni karikaturalne teze o dinastiji Nimani koja je gradila sve te spomenike i manastire na Kosovu i u skladu sa onim što Hodžaj tvrdi, Tanaksović kaže da bi Prištini moglo da se uzvrati pitanjem o poreklu Skederbega.

"Izjave Hodžaja o srpskom prisvajanju crkve bi se mogle tumačiti kao frojdovske omaške i stepen njegove nervoze kada govori da u 14. i 15. veku nisu postojali stvoreni narodi, aludirajući na to da svi spomenici mogli biti svačiji , pa da su oni danas i u tom kulturnom, istorijskom i duhovnom smislu, ubrajaju u kulturno nasleđe onoga ko vrši vlast", i dodaje:

"Hodžaja zato možemo pitati za nacionalnog heroja koga su Albanci otkrili tek u 19 veku u vreme nacionalnog preporda, a koji je po nekima bio i srpskog porekla. Dakle, možemo pitati da li Skenderbeg pripapada tradiciji srpskog naroda, a u skladu sa projekcijama savremenih političkoh stremljenja na istorjiu", zaključio je on.