Ristić: Srbi nemaju potrebu da domaštavaju istoriju i da je čine većom nego što jeste

Ne želeći da nabrajamo mnoge slučajeve opredelili smo se da na jednom mestu predstavimo najznačajnije i najprisutnije elemente izmišljene tradicije i da ukažemo na njihovu potpunu ili znatnu istorijsko-činjeničnu neutemeljenost, rekao je na predstavljanju knjige „Mitovi srpske istorije“ autor, istoričar Dejan Ristić u Severnoj Mitrovici.

„Kad dođemo na teren naše nacionalne mitologije, kada govorimo o nacionalnoj istoriji svi ćemo se saglasiti da Srbi imaju mnogovekovnu, značajnu, veliku istoriju, beskrajno zanimljivu, dragocenu, u pojedinim epohama veličanstvenu u nekim drugim epohama neopisivo tragičnu i da mi kao narod nemamo potrebu da domaštavamo svoju istoriju i da je činimo većom nego što ona uistinu jeste“, rekao je Ristić.

Naglasio je da se nauka ne suprotstavlja mitu, već ga proučava i da to osim istoriografije, čine i antropologija, sociologija, etnologija i druge humanističke nauke.

„Korpus nacionalne mitologije, legendi i narodne tradicije je neobično bogat i mnogovekovan i može se opisati pletenicom koju čine dva toka- istorijski i mitski. Oni se u pojedinim razdobljima naše istorije prepliću i ti susreti su predragoceni i prezanimljivi.

U nekim drugim momentima se razdvajaju i zanimljivo je pratiti zašto se razdvaja istorijsko od mitskog u nekom periodu, a zašto se opet u nekom periodu spajaju? Koji su to krucijalni momenti nacionalne istorije i naravno koji je odnos istorijskog i mitskog“, istakao je Ristić.

U punom amfiteatru Filozofskog fakulteta Univerziteta u Prištini, Ristić je odgovarao na pitanja i razgovarao sa publikom o mitovima kojima se ta knjiga bavi, poput mita o zlatnim viljuškama Stefana Nemanje, o anžujskom poreklu srpske kraljice Jelene i Dolini jorgovana.

Publika je posebno bila zainteresovana za mitove u vezi sa Kosovskim bitkom; da li je legenda pobedila istinu i da li se pričestila srpska vojska u Samodreži, o ubistvu Murata, izdajstvu Vuka Brankovića, da li su se u čast pobede oglasila zvona Bogorodičine crkve u Parizu, ali i za savremene mitove poput mita o smrti vojvode Petra Bojovića i zašto se na grobu najvećeg komuniste Josipa Broza ne nalazi petokraka.