Još jedna runda pregovora i još jedan neuspeh

Piše za Kosovo onlajn: Dr Helena Ivanov, naučni saradnik u Istraživačkom centru Henri Džekson

Još jedna runda pregovora i još jedan ogroman neuspeh. Prvi put od velikih eskalacija u maju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti sastali su se da razgovaraju o normalizaciji odnosa, uz posredovanje EU. Međutim, razgovori su završeni velikim ćorsokakom.

Predloženi dogovor, uključujući i osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), premijer Kurti je odbio. Ovo odbijanje je zasnovano na Kurtijevom insistiranju da formalizovanje de facto priznanja treba da prethodi svim daljim koracima.

Kurtijevo insistiranje na tome da priznanje bude prvi korak nije novo i često je frustriralo napore EU u realizovanju produktivnog dijaloga. Međutim, razgovori o formiranju ZSO-a su još stariji – jer datiraju sve do 2013. godine, kada se Kosovo obavezalo na stvaranje ove zajednice kao deo Briselskog sporazuma. Donedavno se činilo da je Kosovo ostalo privrženo ovoj obavezi, međutim, otkako je premijer Kurti preuzeo vlast, pojavile su se sumnje kada bi, ako ikad dođe do toga, moglo da se formira takva zajednica.

Neuspeh u stvaranju ZSO-a mogao bi da ima dalekosežne posledice, verovatno destabilizujući region i izazivajući zabrinutost oko efikasnosti EU kao posrednika. Zaista, mnogi se već pitaju koliko uticaja EU ima nad Beogradom i Prištinom je dogovori koji su verbalno prihvaćeni, obično se ne sprovode u praksi, ni Srbija ni Kosovo se ne smatraju odgovornim ili sankcionisanim kada ne ispune svoje obaveze, a tenzije i eskalacije postaju endemske, što otežava živote običnih građana svih etničkih grupa na Kosovu.

Iako je EU koristila snažnu retoriku i pretnje, očigledno je da su ovi pristupi nedovoljni. Na primer, EU nije uspela da ubedi članove Srpske liste da se vrate u institucije i učestvuju na lokalnim izborima početkom ove godine. I slično tome, nakon eskalacije u maju, međunarodna zajednica je bila vrlo jasna da se hitno mora održati nova runda izbora na severu Kosova kako bi se obezbedio legitimitet opštinskih predsednika. Ali, do danas, uprkos naporima EU, Kosovo nije učinilo nijedan suštinski korak ka organizovanju izbora na severu.

Sada je vreme da se izađe iz ovog političkog ćorsokaka, a dalja odlaganja i komplikacije se ne mogu priuštiti – oni štete ljudima, regionu i EU. Ali, da bi se napravio bilo kakav značajan korak napred, uloga EU ostaje ključna. Pre samo nekoliko dana, Ursula Fon der Lajen je u svom obraćanju o stanju Unije izjavila da je „budućnost Ukrajine, Moldavije i Zapadnog Balkana u našoj Uniji. Moramo da postavimo viziju za uspešno proširenje.” Ta vizija treba da uključi efektivno rešenje odnosa Beograda i Prištine. Da bi se to postiglo, EU mora da primeni efikasne mere, obezbeđujući napredak i sprečavanje trajnog zastoja. U suprotnom, možemo očekivati beskonačne runde pregovora sa ograničenim uticajem koji će verovatno još više destabilizovati Balkan.