Srž problema Aljbin Kurti koji je posejao neslogu i nestabilnost u regionu

Nedavno izbijanje nasilja koje je završilo sa najmanje četiri stradale osobe na Kosovu bila je tragedija koja je šokirala Balkan, izazvala zabrinutost Srbije i međunarodne zajednice zbog eskalacije sukoba i služila kao oštar podsetnik na krhkost mira.

Srbija je odlučna u nameri da zaštiti taj mir. Prvi korak je sprovesti transparentnu, nezavisnu i međunarodnu istragu o incidentu i, između ostalog, utvrditi da li je upotrebljena prekomerna sila protiv lokalnih Srba. Gubitak života je neprihvatljiv. Odgovorne strane moraju odgovarati.

Ovaj događaj takođe ilustruje složenost situacije. Srž problema je premijer Aljbin Kurti, koji je posejao neslogu i nestabilnost u regionu. Umesto da se uključi u konstruktivan dijalog, Kurti je izazvao niz kriza i doveo Kosovo u brzu, silaznu spiralu.

Takve akcije suprotne su duhu Briselskog sporazuma iz 2013. godine, koji je imao za cilj normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine.

Tokom Kurtijeve vladavine, zločini iz mržnje protiv Srba su naglo porasli, bacajući senku straha nad ranjivom nealbanskom populacijom. Obezbeđivanje sigurnosti i zaštite svih etničkih grupa nije samo moralni imperativ, već i osnova održivog mira.

Kurtijeva administracija rasporedila je specijalne policijske jedinice sastavljene od etničkih Albanaca u većinsko srpskim područjima. Ove jedinice sprovode jednostrane i nezakonite mere, dalje narušavajući poverenje između zajednica i kršeći prethodne sporazume, uključujući Briselski sporazum.

Srbima je sistematski uskraćeno pravo da učestvuju u referendumima i izborima, a njihova prava svakodnevno se smanjuju. Kurti je takođe odbio da pokrene proces stvaranja Zajednice srpskih opština. To je bio ključni deo Briselskog sporazuma, koji je imao za cilj zaštitu prava srpske populacije na Kosovu dajući samoupravu opštinama sa srpskom većinom. Kurtijeva nepopustljivost u ovom pitanju krši sporazume omogućene od strane Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država, koje su prihvatili njegovi prethodnici.

Najnovija tragedija u Banjskoj nastala je zbog povećane napetosti, očaja i frustracija. Ovaj incident je podsetnik na posledice jednostranog donošenja odluka i namerno provokativnog ponašanja. Takođe je deo obrasca koji može dovesti do daljeg nasilja i nestabilnosti, jer gde postoji potlačenost, tu će biti i otpor.

Srbija, nasuprot tome, posvećena je stabilnosti i pozvala je na trenutno povlačenje Kurtijevih monoehtničkih policijskih snaga u pokušaju deeskalacije situacije. Nelegitimni "gradonačelnici" postavljeni uz podršku teško naoružanih specijalnih policijskih snaga takođe moraju biti povučeni, otvarajući put demokratskim i slobodnim izborima. Srbija očekuje da se Zajednica srpskih opština formira što je pre moguće.

U ovom ključnom i odlučujućem trenutku, imperativ je da se stvori jasan pregled situacije. Suprotno tvrdnjama nekih medijskih izveštaja, Srbija ne raspoređuje trupe; naprotiv, smanjili smo prisustvo vojske za pola u protekloj godini, što pokazuje našu nepokolebljivu posvećenost očuvanju mira. Verujemo da je najvažniji prioritet u ovom trenutku sprečavanje konflikata svim potrebnim sredstvima. Stoga pozivamo KFOR - međunarodnu mirovnu snagu pod mandatom UN-a koju predvodi NATO - da poveća svoje prisustvo i preuzme kontrolu nad svim aspektima bezbednosti i upravljanja na severu Kosova, zamenjujući tako Kurtijevu policiju. Ova mera treba da bude privremeno primenjena, uz vraćanje dijaloga pod pokroviteljstvom EU, poziv na nove lokalne izbore na severu Kosova i uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Takođe treba preduzeti dodatne korake kako bi se osiguralo učešće lokalnih Srba i njihova reintegracija u lokalne policijske strukture.

Ova mera usklađena je sa pravnim mandatom NATO-a prema Rezoluciji 1244 Saveta Bezbednosti UN-a i Vojno-Tehničkim sporazumom između NATO-a, Savezne Republike Jugoslavije i Srbije. Očuvanje bezbednog i sigurnog okruženja - osnovni cilj KFOR-a - je ugroženo i zahteva konkretnu akciju.

U isto vreme, dijalog pod pokroviteljstvom EU treba da se nastavi. Dijalog Beograda i Prištine, podržan od strane uzastopnih administracija SAD, ostaje ključna staza za stabilizaciju situacije. Ova diplomatska inicijativa zaslužuje nepokolebljivu pažnju i podršku međunarodne zajednice. Kroz dijalog i kompromis, može se utemeljiti put ka stabilnijoj i prosperitetnijoj budućnosti za region i šire.

Srbija ostaje dosledna u svojoj posvećenosti poštovanju sporazuma i težnji ka diplomatiji umesto provokaciji. Incidenti poput onog u Banjskoj moraju postati stvar prošlosti.

Piše: Marko Đurić, ambasador Srbije u SAD