Ćufte kod Sejde su omiljeno jelo Mitrovčana, poznato i u Americi i Rusiji

Ćufte i ćevapi nesumnjivo spadaju u red omiljenih jela Mitrovčana, zbog čega je ćevabdžinica "Sejda“ u Severnoj Mitrovici mesto u koje rado zalaze, navodi se u reportaži Radija Kontakt Plus.

Tradicija pravljenja ćufti, kao i drugih specijaliteta od mesa, u ćevabdžinici "Sejda“ u Severnoj Mitrovici, datira još od ’70-tih godina prošlog veka, što i te kako govori o kvalitetu njihovog rada.

Tajna je u kvalitetnom mesu, ali i jednom začinu, otkriva tridesetsedmogodišnji Albert Alija, jedan od naslednika nadaleko poznate ćevabžinice “Sejda”.

"Ako je dobro meso, biće i dobar roštilj. Tu je i tajna u sklapanju mesa... različiti delovi mesa čine da taj ukus bude specifičan. Jedan od glavnih začina koji je najbitniji je so. Meso mora da odleži makar 24 sata u toj smesi, ali so mu daje tu čar.“

Mnogo vremena je bilo potrebno za stvaranje svojevrsnog brenda. Albert i njegov stariji brat Behar, preuzeli su posao koji je započeo njihov otac.

"Otac ima diplomu roštiljdžije. Nekada je radio u Prištini, pa je u međuvremenu otvorio svoju radnju. Od njega se učio brat, pa ja od brata i od oca. Mi smo treća generacija, a nadamo se da ćemo dočekati i četvrtu, da će da naslede ovo i da će da krenu našim putem. Treba puno da se radi da bi došlo do ovoga. Mitrovica je poznata po pljeskavicama, ćevapima, sudžuku... Sada su možda glavni brendovi u ovom gradu burek i pljeskavice“, kaže Alija i dodaje da bez kvaliteta i ljubaznosti ovaj posao ne može da opstane.

"Ako nemate kvalitet, džaba sve. Uglavnom morate da volite ovaj posao da biste opstali. Ceo dan se radi bukvalno - od samog jutra do kasno uveče. Morate da ste tu, morate da ste raspoloženi za svakog gosta, da pružite ljubaznost. Jednostavno, to je ugostiteljstvo.“

U proseku dnevno usluže oko 500 ljudi, a nekada to bude i četvorostruko više.

Pored toga što je omiljen u Kosovskoj Mitrovici, roštilj kod Sejde tražen je i širom Srbije, a njihove ćufte stigle su čak i do Amerike i daleke Rusije.

"Naš roštilj je tražen. Slali smo više puta Novaku Đokoviću, nekim političarima, glumcima. Javne ličnosti nekad i ovde dođu, uglavnom su to glumci - Andrija Milošević, Milan Vasić, Bora Čorba, Jana pevačica... mnogo njih. Pored toga, naš roštilj je bio na svim kontinentima, čak i u Americi. Slali smo i u daleku Rusiju. Prošle godine smo imali ekipu bajkera, jedan je bio iz Sankt Peterburga, pa su bili navijači iz Sankt Peterburga, koji su ovde dolazili, obilazili manastire, pa su ovde jeli kod nas i naravno poneli naše ćufte u daleku Rusiju, bili su oduševljeni našim specijalitetom“, kaže Alija.

On priznaje da se posao roštiljdžije uči celog života.

"Verujte mi, ja još učim. Znači, nije lako naučiti ovaj posao. Morate da poznajete meso, sastav... treba da to odleži. Ipak, kad ja odlučim da pravim, zovem oca, tražim savet... Treba još da se uči...“

Zbog pandemije virusa korona, još uvek nije dozvoljeno konzumiranje hrane i pića u ugostiteljskim objektima i njihovim baštama, pa tako, gosti i kod Sejde trenutno roštilj mogu da kupe samo „za poneti”.