Meštani opštine Štrpce protiv izgradnje mini hidroelektrane

U strahu da će ostati bez pijaće vode Radojica Mrđinac i Agron Rušiti jedni su od nekoliko desetina meštana opštine Štrpce koji ne odustaju od ideje da zaustave izgradnju mini hidroelektrane na reci Lepenac, u mestu Obereke, prenosi RTK.

Mrđinac ocenjuje da mini hidroelektrane predstavljaju ekološku katastrofu i da lokalne vlasti treba da reaguju u korist građana, jer kako kaže, oni su ih  izabrali da štite njihove interese.

“Mi smo pokušavali na sve moguće načine da suzbijemo tu odluku, u jednom trenutku smo mislili i da smo uspeli u tome kada je opština zabranila sve aktivnosti na vodama zbog zamućivanja pijaće vode. Računali smo da je stvar gotova. Međutim, opštinske strukture ne poštuju svoju odluku”, ukazuje  Mrđinac.

Protiv izgradnje mini hidroelektrane je i Agron Rušiti iz Donje Bitinje, on navodi da meštani Štrpca žive od prirodnih bogatstava.

“Treba nam voda, kod nas bez vode nema života. Imamo samo taj Lepenac, odatle pijemo vodu, zalivamo maline, kukuruz, ako nam uzmu vodu nema nama života”, napominje Rušiti.

Uprkos protivljenju građana iz srpske i albanske zajednice sa teritorije opštine Štrpce, kompanija “Matkos Group” iz Prištine nastavila je da izvodi radove na izgradnji mini hidroelektrane.

Nedavno, lokalne vlasti su zaustavile radove kako bi se proverila dokumentacija  koju  ima investitorska kompanija „Matkos group“, te se ispostavilo da je dozvolu za njenu izgradnju dala upravo SO Štrpce još 2013. godine, ali je 2016. sa iste instance naloženo obustavljanje radova na neodređeno.

Šef odeljenja inspekcije za zaštitu vode i prirode pri Ministarstvu za zaštitu životne sredine Mustafa Hiseni, navodi da u ovom trenutku nije moguće zaustaviti radove na izgradnji ove mini hidroelektrane, ističući da kompanija  „Matkos group“ ima svu neophodnu dokumentaciju koja je propisana zakonom.

“Inspektori za zaštitu vode će pratiti rad, videćemo da li će se poštovati biloški minimum, a sada mi ne možemo da kažemo da se krši zakon o vodama jer mini-hidrolektrana ne radi”, konstatuje Hiseni.

Bivši zvaničnik u Ministarstvu za zaštitu životne sredine Besim Dobruna , tvrdi da nijedna hidroelektrana na Kosovu nije izgrađena po zakonu o zaštiti životne sredine, koji je stupio na snagu 2004. godine,  objašnjavajući da Zakon o vodama nalaže da se za svaku izgradnju hidroelektrane moraju dobiti dve dozvole: jedna za korišćenje vode, a druga, u vidu ugovora o koncesiji za korišćenje prirodnih resursa.

Dobruna zaključuje da su mini hidroleletrne nepotrebne jer su štetne po životnu sredine, a proizvode malu količinu energije.