Minoski: Zajedničko tržište rada je priprema za ulazak u EU, najviše koristi za srpsku privredu

Protokol o slobodnom pristupu tržištu rada koji su potpisale Srbija, Albanija i Severna Makedonija u okviru Inicijative Otvoreni Balkan je neka vrsta pripreme za ulazak u Evropsku uniju, odnosno na evropsko tržište gde će konkurentnost biti još izraženija, kaže Kiril Minoski, bivši ministar finansija Makedonije i konsultant Svetske banke i ističe da je konkurencija zdrava stvar, te da joj se treba prilagoditi.

Inicijativa o slobodnom tržištu rada je dobra, jer podrazumeva slobodu kretanja radne snage, pa će biti moguć pristup radnoj snazi iz regiona, odnosno iz Albanije i Srbije u Severnu Makedoniju i obrnuto, ocenjuje Minoski za Kosovo online.

"Pre svega, kroz prizmu kretanja radne snage povećava mogućnosti, s obzirom na to da sada radna snaga dolazi i izlazi na tržište sa 12 miliona ljudi, gde je konkurentnost veća, a i mogućnosti veće. Međutim, sa druge strane, postoje određeni rizici za preduzeća u Makedoniji s obzirom na visinu zarada i s obzirom na činjenicu da u poređenju sa albanskom i makedonskom privredom, u regionu imamo privredu Srbije koja je znatno jača, i koja može da obezbedi najviše plate za radnu snagu i koja ima najviše koristi od ovog procesa", navodi naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ugovor je otvoren za sve profile radne snage, a kretanje radne snage je određeno ponudom i tražnjom. On upozorava da u svim zemljama regiona imamo sličan nedostatak radnika, zbog činjenice da većina stanovništva teži da emigrira u zemlje EU, koje obezbeđuju veće plate i viši standard rada.

"Od visokokvalifikovanog kadra imamo nedostatak medicinskog kadra, na primer lekara, kao i ljudi iz IT industrije. Nedostatak inženjera elektrotehnike i mašinstva je sve veći, zemlje regiona osećaju taj nedostatak, a postoje brojne inicijative za podsticanje i domaćih i stranih investicija. Hroničan nedostatak radne snage je i u ugostiteljstvu, ljudi iz raznih uslužnih službi (čišćenje, održavanje, obezbeđenje), prodavci, električari, građevinski radnici. To su segmenti sa kojima se suočavaju sve zemlje regiona koje su deo sporazuma o otvorenom Balkanu", kaže Minoski i dodaje da ovaj sporazum može stimulisati stanovništvo u pograničnim oblastima na veću mobilnost.

Smatra da će najviše koristi od zajedničkog tržišta rada imati srpska privreda, jer je najkonkurentnija.

"Međutim, to ne znači da mi kao država nećemo imati koristi. Sve zavisi generalno od sposobnosti naše administracije da pokrene različite inicijative koristeći prednosti ovog dvanaestomilionskog tržišta, ali i od prilagodljivosti kompanija", ocenjuje naš sagovornik.

Minoski podseća da je većina zemalja potpisnica ovog sporazuma dužna da izvrši odgovarajuće izmene u svojoj zakonskoj regulativi koje će omogućiti nesmetano kretanje radne snage, ali i da obezbede adekvatnu IT infrastrukturu koja će obezbediti elektronsku prijavu i elektronsko izdavanje dozvola, koje će biti neophodne za slobodu kretanja radne snage u regionu.