Ahmetović: NATO da pošalje više vojnika na Kosovo zbog pretnji Srbije

Poslanik vladajuće Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Adis Ahmetović kaže da NATO treba da pošalje više vojnika na Kosovo i da ga "etnonacionalistički kurs" srpskog rukovodstva podseća na Kremlj, prenosi Reporteri.

„Gde je na našem kontinentu ponovo došlo do sukoba nakon 1945. godine? Na Zapadnom Balkanu, počevši od spora oko Kosova. Raspad Jugoslavije počeo je 1991. porastom nacionalizma u Beogradu oko pitanja kome pripada Kosovo. Radilo se o tome da li je Kosovo autonomno ili treba da ostane deo bivše Jugoslavije. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine i od tada je više od stotinu zemalja priznalo Kosovo u UN, ali sukob i dalje postoji. To pokazuju tenzije i pretnje oružanim sukobom od strane Vlade Srbije pre nekoliko sedmica”, rekao je Ahmetović, prenosi Dojče vele.

Ahmetović navodi da uprkos tome, retko postoji široka politička debata o ovom sukobu u Nemačkoj.

“Situacija je slična etnonacionalističkim dešavanjima u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori”, kaže Ahmetović, dodajući da je to “fatalno”.

Dodaje i da su "nedavni događaji na Kosovu još jednom otkrili neodlučnost Evropske unije".

"Opet su SAD morale intervenisati kako bi smirile situaciju. Stoga smatra da EU hitno mora postati nezavisnija u pogledu bezbednosne politike, uključujući i Zapadni Balkan", kaže Ahmetović i dodaje da mu je drago što je "kancelar najavio prekretnicu u spoljnoj i bezbednosnoj politici".

Ahmetović navodi da je za sigurnost Nemačke važno da li u SAD vladaju Tramp ili Bajden.

“Tramp se poigravao idejom o povlačenju iz NATO i želeo je da reši probleme na Zapadnom Balkanu dozvolom za pomeranja granica, uz konsultacije sa Rusijom. Bajden ima drugačiji stav. On je svetionik nade za tamošnje ljude koji stoje iza EU i demokratije i ne naginju Moskvi i autokratiji”, kaže Ahmetović.

Ahmetović kaže da su barikade na severu Kosova podizane još devedesetih godina, neposredno pre izbijanja jugoslovenskih ratova.

“Srbija je nedavno stavila svoju vojsku u pripravnost i zatražila od međunarodne zajednice da sama brine o miru. Tako je vojska umalo krenula u drugu zemlju”, kaže nemački političar.

On dodaje da je situacija između Srbije i Kosova, posmatrano spolja i s obzirom na potencijal za nastanak sukoba, slična onoj između Ukrajine i Rusije, ali u drugačijem stepenu.

“Verujem da bi situacija na Zapadnom Balkanu bila još opasnija da je rat u Ukrajini krenuo drugačijim tokom. Međutim, činjenica da je Zapad sada jedinstven i da se Ukrajina oštro suprotstavlja Rusiji, ostavlja utisak na nacionalističke snage, a samim tim i na Vladu Srbije. Srpski političari su nedavno formulisali cilj stvaranja takozvane Velike Srbije. Ovo može uspeti samo ako se, između ostalog, pripoji Kosovo. Taj etnonacionalistički kurs podsjeća na Kremlj i ima Putinovu podršku", kaže Ahmetović.

Ističe da što više EU podržava Kosovo u njegovoj demokratizaciji, to je jači napor Srbije da to spreči politički a ako je potrebno i vojno.

“Prethodni pokušaji EU da pronađe sredinu nisu doveli do željenog rezultata. Zato se moramo stalno zalagati za jedinstven stav EU, da priznamo Kosovo kao celinu i da zaustavimo svaki pokušaj pomeranja granice. Ovo služi stabilnom miru obje zemlje”, smatra Ahmetović.

Na pitanje šta EU treba da uradi, Ahmetović kaže da vreme ističe.

“Ne smemo dozvoliti novu eskalaciju. Ne bi trebalo biti srpske vojne dominacije nad Kforom, koji sa svojih 3.500 vojnika trenutno nije dovoljno snažan ,1999. godine bilo ih je skoro 50.000. Ponovo nam treba više vojnika, uključujući i iz Nemačke”, dodaje.

Odgovarajući na pitanje da li je to stav svi članica nemačke vladajuće koalicije, Ahmetović kaže da će to vreme pokazati.

„Poslanička grupa SPD-a stavila je pitanje Kosova na dnevni red Odbora za spoljne poslove Bundestaga. Između ostalog, moraće se razjasniti ako se u međuvremenu pojavi informacija da je Rusija poslala Vagnerove grupe u region kako bi ga dodatno destabilizirale. Moskva aktivno podržava srpsku vladu i odatle želi da izazove nejedinstvo u Evropi", ocenjuje Ahmetović.

Ahmetović dodaje da „Zapad u poslednjih nekoliko decenija nije ostavio pravi trag u promociji demokratije u konfliktnim regionima i pita: nije li vreme da se smanji malo?"

Ovo je legitimno pitanje. Ali šta bi se dogodilo da Zapad ostane zatvoren na Zapadnom Balkanu? Pretpostavljam da bi krajem decembra 2022. srpski vojnici vrlo brzo ušli na Kosovo da nije bilo Kfora. To je slično Ukrajini. Da ga Zapad nije podržao finansijski i oružjem, Putin bi sigurno ostvario svoje ciljeve”, zaključuje Ahmetović.