Analitičari na BBF о dijalogu Beograda i Prištine

Odsustvo opipljive evropske perspektive za region Zapadnog Balkana uticaće i na dijalog Beograda i Prištine, rečeno je danas na Beogradskom bezbednosnom forumu (BBF), ali se učesnici panela posvećenom Kosovu nisu složili oko toga šta će za dijalog Beograda i Prištine značiti dolazak na vlast lidera Samoopredeljenja Aljibina Kurtija, prenosi Tanjug.

Učesnici panela ,,Beograd i Priština - sveobuhvatna normalizacija” ocenjuju da bi to mogla da bude šansa za novi dijalog uprkos oštroj retorici, dok drugi i dalje očekuju poteškoće na toj relaciji, kao i u odnosu obe strane sa međunarodnom zajednicom.
 

Maljići: EU izgubila kredibilitet da bude pokretač dijaloga

Politički analitičar iz Prištine Agon Maljići rekao je da ne veruje da će se sastanak predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, ukoliko on postane premijer, desiti uskoro.

,,Očekujem da će proces formiranja vlade u Prištini trajati neko vreme i da će posle toga početi i kampanja za izbore u Srbiji”, naveo je on i dodao da ne vidi nijedan element koji gura dijalog napred jer je EU izgubila kredibilitet da bude pokretač dijaloga, dok iz SAD dolaze različite poruke.

Maljići je naveo da je zapad ranije bio ujedinjen i pričao jednim glasom, ali sada nije takva situacija.

Ne očekujem da će biti sukoba na sastanku između Vučića i Kurtija, jer Kurti, kako je naveo, nema više populistički ton, već zvuči kao ,,državnik koji razume važnost momenta”, ukazao je on.

Maljići je naglasio i da odluka EU o Severnoj Makedoniji i Albaniji i nedostatak kredibilne evropske perspektive celog regiona loše utiče i na dijalog, ali i na društva u regionu Zapadnog Balkana.

On je ocenio da se region previše oslanja na Evropsku uniju i da bi Balkan trebalo da rešava probleme sam.

,,EU će morati da nam da signal šta očekuje od regiona, ovo je sada više od Kosova i Srbije, ako nema nekog drugog kredibilnog procesa i stabilnosti ceo region se može okrenuti ka nacionalizmu”, ocenio je on.
 

Hajdari: Dijalog mora da bude restrukturiran

Novinarka sa Kosova Una Hajdari smatra da će Kurti biti radikalno transparentan kad je reč o pregovorima i da će otvoreno govoriti o detaljima dijaloga, što, kako navodi, ranije nije bio slučaj.

,,Mislim da će to promeniti i prilaz EU u dijalogu, jer ako je jedna od strana transparentno govori o tome, to može da promeni duh dijaloga”, rekla je Hajdari.

Ona je istakla da ni Priština ni Beograd više ne mogu svojoj javnosti da “prodaju” teške kompromise u ime evropskih integracija, jer to više niko neće da kupi, i dodala da dijalog mora da bude restrukturiran i da obe strane moraju da budu iskrene prema svojim populacijama.

Hajdari je ocenila da bi, dok se ne postigne politički dogovor, trebalo uvesti neku vrstu ,,maršalovog plana” za Zapadni Balkan, kako bi se investicijama i praktično boljim životom uklonila pretnja od nacionalizma.
 

Surlić: Uspostaviti jasan cilj dijaloga Beograda i Prištine

Analitičar Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže da bi sastanak Aleksandra Vučić i Aljbina Kurtija mogao da otvori novi okvir za dijalog i pomirenje.

Surlić je izrazio nadu da će oba lidera presati da traže izgovore za razgovore sa drugom stranom zato što EU traži od njih da to rade, uz ocenu da je dijalog doživeo neuspeh jer se nije razumeo glavni cilj dijaloga niti je bio precizno definisan.

,,Ne možete da noramlizujete odnose ako jedna strana priča o granicama, a druga o administrativnim prelazima”, rekao je Surlić i dodao da ne postoji isto poimanje Zajednice srpskih opština.

Krucijalni problem dijaloga je bio u tome što građani nisu mogli da veruju u finalni dogovor Beograda i Prišitne, budući da i ovo što je do sada dogovreno nije ispunjeno.

,,Dobra polazna tačka za novi dijalog Beograda i Prištine je da se prvo proceni prethodni dijalog, da se zatim uspostavi jasan cilj, zatim da postoji akativno učešće EU kao medijatora i da proces bude pomognut sa adminsitracijom SAD”, ukazao je on.

Takođe, svaki budući dogovor mora da bude oročen i da ima jasne obaveze i sankcije za neispunjenje od strane međunarodne zajednic, naveo je Surlić.

Analitičar i novinar Milica Andrić-Rakić je rekla da je ono što se sada dešava na Kosovu podseća na dešvanja 2012. godine u Srbiji.

,,Mislilm da će Kurti biti neprijatno iznenađen kada bude shvatio koliko ne može da uradi od onoga što je očkivao da može i tek će tada razumeti svoju novu poziciju”, smatra Andrić-Rakić.

Ona je napomenula i da je Kurti bio deset godina u opoziciji i da nije baš upoznat sa administrativnim sistemom niti sa učešćem Srba u njemu.