Analitičari: Nakon odluke šestoro poslanika DSK da ne glasaju za Sejdijua, ide se ka novim izborima

Nakon što je šest poslanika Demokratskog saveza Kosova (DSK) istupilo protiv sporazuma sa Pokretom Samoopredeljenje o kandidaturi Bekima Sejdijua za predsednika Kosova, analitičari ocenjuju da su novi izbori neizbežni, prenosi Kosovo pres.

Oni smatraju da je teško očekivati i da poslanici Demokratske partije Kosova (DPK) ili Alijanse za budućnost Kosova podrže Sejdijua za predsednika.

Prema njihovim ocenama, imajući u vidu trenutne političke stavove, Kosovo se suočava sa novim izborima.

Politički analitičar Bljerim Canaj kaže da je glavni problem DSK nedostatak konsenzusa unutar same stranke, povezujući tu situaciju sa unutrašnjim podelama i pozicijom lidera Ljumira Abdidžikua.

„DSK ima problem sa konsenzusom unutar svoje stranke, a kamoli sa postizanjem konsenzusa sa drugim strankama. To mnogo govori o DSK, pukotini i podelama koje DSK ima i poziciji njegovog lidera Ljumira Abdidžikua. Mislim da je želja ovih ljudi, kojima su građani dali odgovornost da izgrade institucije, da idemo na izbore, ali u njihovim željenim rokovima. Ne znam da li su izbori rešenje“, kazao je Canaj.

Za političkog analitičara Selatina Retkocerija neuspeh sporazuma Samoopredeljenja i DSK zbog nedostatka podrške šest poslanika DSK mogao bi se direktno odraziti na buduće izborne rezultate stranke Ljumira Abdidžikua.

Prema njegovim rečima, lider DSK je, postizanjem sporazuma sa Pokretom Samoopredeljenje bez sigurnih glasova svojih poslanika, preuzeo na sebe odgovornost da Kosovo pošalje u još jedan izborni proces. 

Retkoceri procenjuje da bi takva situacija mogla dodatno oslabiti poziciju DSK na političkoj sceni, do te mere da ugrozi treće mesto.

„Uprkos tome što je treća stranka, Abdidžiku je preuzeo teret odgovornosti koji ponovo vodi zemlju u novi izborni ciklus. Ovo će najviše oštetiti Demokratski savez Kosova. Žao mi je što se ova stranka sada neće boriti za drugo, već za treće mesto, jer će to mesto biti ugroženo od strane Alijanse“, naglasio je Retkoceri.

Nakon ove situacije, Canaj smatra da je teško pronaći još jedan dogovor za predsednika, na osnovu trenutnih političkih stavova.

Međutim, on kaže da ako Pokret Samoopredeljenje ispuni zahteve Alijanse, uključujući američki gas, rešenje za predsednika može biti pronađeno.

„Napori tokom celog perioda nisu bili usmereni ka pronalaženju rešenja, jer je to bilo na stolu od samog početka. Čitav napor je bio usmeren ka tome da se druga strana okrivi za ono što je ranije planirano, odlazak na izbore. Ako bi postojala želja za rešenjem, prvo što bi Samoopredeljenje uradio bilo bi da se ozbiljno i o konkretnim temama sa DPK-om sedne, pošto nema problem glasanja sa njima. Drugo, ozbiljno bi razmotrio tih šest tačaka Alijanse, jer na kraju krajeva, to nisu tačke koje su isključivo u interesu Alijanse. To su tačke koje su u interesu građana i zemlje“, naglasio je Canaj.

Samoopredeljenje i DSK su 31. avgusta postigli dogovor da Bekim Sejdiu bude nominovan za predsednika Kosova. Te dve stranke, zajedno sa nesrpskim manjinama, imaju 80 glasova potrebnih za izbor predsednika.

Međutim, na sastanku Parlamentarne grupe DSK održanom 1. septembra objavljeno je da šest poslanika iz te stranke neće glasati za izbor Sejdiua.

U međuvremenu, Skupština Kosova još nije konstituisana, jer u dva dosadašnja pokušaja nije bilo moguće izabrati predsednika Skupštine i završiti proces konstituisanja 11. saziva zakonodavne vlasti.