Analitičari: Nedemokratski reizbor Kurtija za lidera Samoopredeljenja

Ekspert za politička pitanja Aljbinot Maljoku izjavio da je izbor predsednika političkih partija samo sa jednim kandidatom za tu funkiciju, kao što je bio slučaj nedavno sa izborima u Pokretu Samoopredeljenje, praksa štetna po demokratiju i da se kao takva mora promeniti, prenosi Gazeta ekspres. 

Govoreći o izbornom procesu u Pokretu Samoopredeljenje, Maljoku kaže da su ti unutrastranački izbori sprovedeni na nedemokratski način. 

Maljoku je rekao da je Pokret Samoopredeljenje posle pobede na parlamentarnim izborima smatrao da je nepotrebno da nudi novog lidera.

"Poslednji izbori koji su održani u Pokretu Samoopredeljenje su potpuno nesaglasni sa suštinskim principom demokratije, a to je ponuda alternative. I pored toga što je predsednik Pokreta Samoopredeljenje pobedio na izborima 14. februara uopšte nije izgledalo da će neko drugi doći na čelo tog pokreta, po uspehu koji je imao u izbornom procesu. Nedavanje prilike onima koji su želeli da budu deo izbornog procesa za lokalne nivoe bilo je potpuno nesaglasno sa demokratijom", rekao je Maljoku.

Maljoku navodi da se trka u kojoj nema alternative smatra trkom koja ne ispunjava realne standarde demokratije, a kao rezultat toga, ako se teži demokratiju, pojavljuju se nezadovoljni ljudi za koje, kako je dodao, ne treba smatrati da treba da odu ili odbiju  konačno prihvatanja izbornog procesa. 

Kako je naglasio, izbori sa samo jednim kandidatom za predsednika stranke, bez nuđenja  alternative, smatraju se nedemokratskim. 

"Ako imamo ponudu jednog kandidata i alternativu 'da, ne i uzdržan', smatram da to nije u skladu sa demokratijom", rekao je Maljoku.

Univerzitetski profesor Miljazim Krasnići takođe smatra da mora da se prekine praksa nuđenja samo jednog kandidata za predsednika stranke za koju navodi da je loša i da nije u u okviru demokratskih standarda. 

"Možda je i Centralna izborna komisija kriva što nije napravila standard po kome bi trebalo da se prihvataju legitimni i demokratski izbori i u nedostatku tih standarda CIK onda stranke biraju najlakše forme. Normalno, mi smo društvo koje je izašlo iz sukoba, iz poluvekovnog komunističkog režima, i normalno da su demokratske tradicije poražene i naše društvo i to sa političke tačke gledišta je veoma indiferentno i ceo ovaj kontekst se koristi od strane političkih partija, posebno lidera, to se rešilo lako, bez protivnika i bez programa. Reizbor Aljbina Kurtija je bio takav slučaj", rekao je Krasnići.

Krasnići kaže da iako političke stranke pozivaju na unutarpartijsku demokratiju i slobodu govora, to se ne može primetiti u trenutku kada bilo koja od njih održava interni izborni proces.

Kaže da u Pokretu Samoopredeljenje ima mnogo elemenata.

"Bio sam aktivista u teškom periodu okupacije. Istina je da je i u tom periodu bilo više šminkanja a ne pravih izbora. Svaki put kada smo imali unutrašnjih problema u stranci, onog trenutka kada se stvari ne filtriraju kroz izborni proces, onda se u stranke unose elementi, tako da Pokret Samoopredeljnje danas karakteriše prisustvo socijaldemokrata, anarhista, enverista, islamista. Čim se to ne filtrira, onda imate situaciju da se ti interesi mogu smestiti u opoziciju, ali kada se to prenese na Vladu, onda nastaju problemi jer svako želi da dobije svoj deo", rekao je Krasnići.