Analitičari: Odluka SAD znak upozorenja za vlast na Kosovu

Odluku Sjedinjenih Američkih Država da na neodređeno vreme suspenduju planirani strateški dijalog sa Kosovom, deo analitičara vidi kao distanciranje od premijera Kosova u tehničkom mandatu Aljbina Kurtija i upozorenje njegovoj Vladi da slabi međunarodna podrška, piše Radio Slobodna Evropa.

Tobi Vogel iz Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu, za RSE ocenjuje da SAD, načinom na koje su suspendovale dijalog o strateškim pitanjima, šalju znak da „žele da naprave određenu distancu prema Kurtiju“.

Dodaje da suspenzija strateškog dijaloga takođe dolazi u osetljivom trenutku, kada Aljbin Kurti pokušava da formira novu Vladu Kosova, te da tako nešto nije slučajnost.

„SAD, a posebno prva Trampova administracija, imaju istoriju sa Aljbinom Kurtijem i istoriju umešanosti u kosovsku politiku. Nekada je bilo dovoljno da predsednik SAD ili nemačka kancelarka, dok je to još bila Angela Merkel, podignu slušalicu, pozovu nekog poput Hašima Tačija i kažu mu šta da uradi – i on bi to uradio. To ne funkcioniše sa Aljbinom Kurtijem. Da li mislite da je to dobro ili loše je nebitno, činjenica je da Kurti nije takav. I zato ga ne vole ni u Vašingtonu ni u Briselu“, navodi Vogel.

„Mislim da se sve mora posmatrati u tom kontekstu – da li će ovo imati željeni efekat, odnosno da li će okupiti opoziciju da se ujedini i formira alternativnu vladu. Iskreno, mislim da nemaju brojeve. Tako da nisam siguran šta se ovim želi postići“, kaže Vogel i izražava sumnju da se Vašington nada prevremenim izborima.

„Iskreno, to bi meni delovalo kao jedno od čistijih rešenja, jer je očigledno da onaj ko sada uspe da formira vladu neće imati jak mandat. Dobro je biti najveća stranka, ali to nije dovoljno. Potrebni su saveznici, potrebni su koalicioni partneri.

Gzim Visoka, profesor na odseku za studije mira i konflikta na Pravnom fakultetu u Dablinu, za RSE ocenjuje da je suspenzija strateškog dijaloga SAD sa Kosovom „još jedan znak upozorenja za Vladu Kosova da međunarodna podrška Kosovu slabi“.

„To treba shvatiti ozbiljno, ali to ne znači kraj bilateralnih odnosa. Takođe je od suštinskog značaja napomenuti da Kosovo nikada nije imalo formalizovan strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama, iako je to godinama tražilo. Čak i kada su odnosi bili odlični, SAD su izbegavale formalizaciju strateškog partnerstva sa Kosovom, nastojeći da ne antagonizuju Srbiju i da igraju balansirajuću igru u region“, ocenjuje Visoka.

Ukazuje da je u prošlosti ipak bilo elemenata strateškog dijaloga o bezbednosti i priznanju, ali da su „dinamika dijaloga pod vođstvom EU i napori Kosova da proširi suverenitet na severu zemlje diktirali taj dijalog, koji sada izgleda da funkcioniše isključivo u oblasti bezbednosti“.