Analitičari: Sednica SB UN o Kosovu znak da zapadne sile nisu zadovoljne potezima Kurtija

Poruke sa vanredne sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o situaciji na Кosovu prevashodno će biti upućene prištinskim vlastima, jer zapadne sile nisu zadovoljne politikom Aljbina Kurtija i merama i akcijama koje sprovodi, ocenili su Zoran Milivojević i Duško Lopandić za N1.

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da je za Srbiju u ovom trenutku najvažnije da je Savet bezbednosti prihvatio zahtev za sazivanje sednice, jer se time šalje poruka da je stanje na Kosovu dosta složeno i da su ugroženi mir i bezbednost, te da je zahtev Srbije u tom smislu opravdan.

Još jedna važna poruka koja se sazivanjem sednice, kako ističe, šalje je da je Rezolucija 1244 i nadležnost Saveta bezbednosti da raspravlja i da se brine o stanju na Kosovu i Metohiji vezano za mandat Unmika i Kfora.

Osvrćući se na to što su zapadne zemlje, članice koje su priznale Kosovo i koje imaju obezbeđenu većinu prihvatile sednicu, Milivojević navodi da to govori u prilog ocene da nisu zadovoljne politikom Aljbina Kurtija i onim kako se stvari odvijaju na KiM u vezi sa merama i akcijama koje on sprovodi.

„Ono što je ključno, očigledno da je i ovima na Zapadu dozlogrdilo kako se on ponaša i šta proizvodi i da može da proizvede negativne posledice i kada je reč o njihovim interesima, zbog toga su i prihvatili sednicu. Jer da su odbili značilo bi da podržavaju tu politiku“, kaže Milivojević.

Potpredsednik Evropskog pokreta i potpredsednik stranke Srbija centar Duško Lopandić saglasan je sa stavom da je sastanak poruka Kurtiju i vladi u Prištini zbog ponašanja „i iritacije koju je izazvao prema zapadnim silama, pre svega SAD“.

Međutim, Lopandić smatra da je Aljbin Kurti do sada pokazao izuzetan nivo rezistentnosti u politici koju sprovodi.

„Ta politika je daleko od Briselsko-ohridskog sporazuma. Kurti nikad nije ni prihvatio sporazume sa Srbijom osim u meri u kojoj je to morao. Vidimo na terenu da on to ne sprovodi, da nema nameru da sprovede. Nije prihvatio ni duh, ni slovo sporazuma, što je očigledno prema odnosu prema srpskoj zajednici“, navodi Lopandić.

Milivojević, sa druge strane sednicu, Saveta bezbednosti o situaciji na Kosovu vidi kao mogućnost da to bude mehanizam i za Vašington i za Brisel za uticaj na Kurtija da promeni stav.

„Da preko delovanja Unmika i Kfora koriste ovo kao mehanizam, dakle da Savet bezbednosti njima, u skladu sa mandatom, da obavezu kroz neki zaključak, ocenu o stanju, da oni preko tog mehanizma deluju na vlasti u Prištini, da koriguju svoju politiku, da ide u pravcu smirivanja situacije… To može da bude u situaciji kada na njega ne može da se deluje iz razloga, jer oni Kosovo tretiraju kao državu. Ovo može da bude izlazna strategija Zapada da ne deluje direktno i ne dovode u pitanje svoj stav o Kosovu kao državi i pravu da deluje, nego da preko ovog mehanizma deluju posredno, ali da daju do znanja da nisu zadovoljni“, objašnjava Milivojević.

To što će rasprava biti otvorena, prema oceni ovog karijernog diplomate, znači da će poruke poslate sa sednice ići u najširem globalnom smislu. Ističe da će sigurno biti kritičkih tonova u vezi sa merama i akcijama koje sprovodi prištinska strana, poput suspenzije dinara.

„Biće i poruka da treba nastaviti dijalog uz posredovanje EU, da treba tražiti političko rešenje na bazi tog posredovanja i da treba ispuniti ranije preuzete obaveze. Tu imamo u vidu ZSO, ovo za šta se Zapad i zalaže. Biće ono što je poruka svih poruka, koja je nama važna, a to je osnaživanje uloge UN, važnost i obaveznost rezolucije 1244 i važnost i obaveznost delovanja na terenu pre sve ga Kfora u smislu obezbeđivanja mira i stabilnosti i u smislu uticaja na mere i akcije koje to dovode u pitanje“, navodi Milivojević.