Analitičari: Učestali izbori narušavaju političku stabilnost i koče ekonomski razvoj Kosova

Organizovanje čestih izbora na Kosovu postaje praksa, koja, prema oceni stručnjaka i bivših zvaničnika, ozbiljno narušava institucionalnu stabilnost i negativno utiče na ekonomski razvoj Kosova.

Iako su izbori osnov demokratije i ključni mehanizam za izražavanje volje građana, analitičari upozoravaju da njihovo učestalo održavanje u kratkim vremenskim razmacima donosi više štete nego koristi.

Univerzitetski profesor i bivši član Centralne izborne komisije Fadilj Maljoku izjavio je za Front onlajn da su učestali izbori posledica političke nesposobnosti da se postigne kompromis, ali i dubokih unutrašnjih podela.

„Mogućnost održavanja vanrednih izbora sam predvideo još na početku ‘odiseje’ političkog zastoja, ili kako sam to nazvao - politička šizofrenija“, rekao je Maljoku.

Maljoku smatra da problem nije samo u institucionalnoj blokadi, već u „plemenskim inatima i političkim klanovima“ koji, kako kaže, rade isključivo za sopstvenu korist.

„Odlazak na nove izbore, osim zbog nesposobnosti političara da postignu neophodne kompromise, ostaće upamćen ne toliko po produženom institucionalnom zastoju, koliko po zlobama i plemenskim inatima, pomešanim sa sebičnim interesima unutar političkih klanova i grupa“, dodao je Maljoku.

On upozorava i na pravne i finansijske posledice koje proizlaze i iz održavanja, ali i iz neodržavanja izbora, uz napomenu da oni ne bi smeli da budu jedini pokazatelj demokratske zrelosti jedne zemlje.

„Vanredni izbori koji kucaju na vrata krhke kosovske demokratije ne dešavaju se bez pripreme. To su veliki i skupi događaji u kojima su uključene stotine ljudi i koji traže odgovornost prema zakonu“, zaključio je Maljoku.

Bivši ministar rada i socijalne zaštite Skender Rečica takođe smatra da su česti izbori teret koji Kosovo trenutno ne može da iznese, naročito u svetlu trenutne ekonomske situacije.

„Izbori su deo demokratije, ali kada se organizuju često i van stabilnog institucionalnog ciklusa, oni postaju težak teret za državu i građane. Ovo treba analizirati sa više aspekata“, poručio je Rečica.

On upozorava da privremene vlade ne mogu sprovoditi razvojne politike koje su Kosovu neophodne.

„Ne možemo govoriti o ekonomskom razvoju sa vladom u ograničenom mandatu. Vanredni izbori mogu biti izlaz iz krize u izuzetnim situacijama, ali ne i stalno rešenje za svaki politički zastoj“, dodaje.

Rečica podseća da se veliki finansijski troškovi izbora pokrivaju iz džepova građana, dok se istovremeno usporavaju obrazovanje, zdravstvo i kapitalne investicije.

Politički analitičar Arton Muhadžeri, s druge strane, smatra da iako česti izbori jesu teret za budžet, u trenutnoj političkoj situaciji mogu predstavljati jedini izlaz.

„Da, česti izbori koštaju državni budžet, jer dolazi do čestih vanrednih troškova. Ipak, problem nije samo u novcu“, kazao je Muhadžiri.

On smatra da nastavak delovanja aktuelne vlade, pod međunarodnim sankcijama, donosi još veće štete.

„Što duže ova vlada ostane na vlasti, to više košta Kosovo – i politički i ekonomski. Već imamo međunarodne sankcije koje ozbiljno pogađaju ekonomiju“, dodaje.

Muhadžeri zaključuje da bi, u ovom slučaju, izbori mogli biti viđeni i kao neophodna investicija.

„Oni su teret, ali i neophodna investicija za vraćanje Kosova na pravi put razvoja i saradnje sa međunarodnim partnerima“, istakao je Muhadžiri.