Analitičari: Upozorenje Makrona se pre svega odnosi na Kosovo

Ukoliko se Priština i Beograd ne budu ponašali odgovorno i ako se ne budu angažovali na sprovođenju francusko-nemačkog predloga, Evropska unija mogla bi da razmotri mere koje se odnose na viznu politiku i druga ekonomska pitanja – to je novo upozorenje koje je stiglo od strane predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Igor Novaković iz ISAC fonda kaže da je ovo upozorenje pre svega upućeno Prištini zato što je joj je obećana liberalizacija viznog režima od prvog januara sledeće godine.

"Jedna od najočiglednijih poluga koje EU može da povuče prema njima. Svakako je to upozorenje i za zvanični Beograd da određene beneficije koje ima od EU mogu da budu promenjene ukoliko se ne pokaže konstruktivnost", rekao je za Juronjuz Novaković.  

Navodi da je moguće da će se očekivati određena konstruktivnost od Beograda kada je reč o postupanju prema Prištini i novi dokaz da je Beograd spreman da sarađuje, a koji bi se ogledao pre svega kroz ohrabrenje lokalnih Srba da učestvuju na izborima.

Sličnog mišljenja je i Strahinja Subotić iz Centra za Evropske politike koji kaže da postoji konsenzus među civilnim društvom i donosiocima odluka u Evropi da je Priština ta koja opstruira proces jer ona ne samo da ne implementira ono što je dogovoreno, još od Briselskog sporazuma 2013. pa na dalje, već ide i korak unazad.
 
"Dakle, vidimo reverziju, pogotovo ukoliko obratimo pažnju da i dalje postoje njene restiktivne mere kada je u pitanju uvoz robe iz centralne Srbije. Naravno, to je u suprotnosti sa duhom evropske ideje i upravo je i Borelj, slično kao i Makron upozorio da se, ko god bude reagovao na način koji je suprotan evropskoj ideji, a to je konstruktivan dijalog i kompromis, da se može suočiti sa kaznenim merama", naveo je Subotić.

Međutim, ističe da su obe strane pomenute zato što i Beograd ima određene obaveze koje mora da ispuni, a to znači podršku Srbima da učestvuju na lokalnim izborima krajem godine.

"Da povuku svoje radikalne elemente, kako ih je Borelj nazvao, odnosno da ne podržavaju ni na koji način nasilje protiv Kfora i drugih jedinica i prilagođavanje retorike kada je u pitanju implementacija ovog sporazuma. Dakle, mi imamo naš deo obaveza, ali Priština je ta koja mora da donese odlučujući korak koji će se ogledati u implementaciji prevashodno ZSO", rekao je Subotić.  

Zašto se Makron oglasio baš sada?

Strahinja Subotić primećuje da Makronova izjava dolazi u vreme kada se nastavljaju turbulentni osnosi između Beograda i Prištine i kada već dugo izostaje implementacija Ohridskog sporazuma. Navodi da je to značajno zato što je upravo Francuska bila sponzor tog plana, zajedno sa Nemačkom.

"Prvobitno se zvao francusko-nemački plan, pa je kasnije usvojen od svih članica EU i postao evropski plan i kao takav ušao u pregovarački okvir za Srbiju i Prištinu. Drugim rečima, neimplementacija tog sporazuma može da dovede u pitanje nastavak puta i Beograda i Prištine ka EU. Stoga Makron ima pravo da izrazi svoje nezadovoljstvo zato što ne dolazi do implementacije Ohridskog sporazuma oko kojeg su se dve strane dogovorile. Njegova izjava je u tom pogledu vrhunac izjava koje smo imali i od Borelja, Lajčaka i generalno od EU institucija, a naravno i SAD koje takođe snažno podržavaju taj plan", rekao je Subotić.  

Dodaje da je ovo za Makrona bilo pravo vreme da se oglasi, jer, iako se suočava sa brojnim problemima u Francuskoj, i dalje predstavlja najsnažnijeg lidera u EU.

"U interesu mu je, ne samo sa stanovišta EU, nego i stanovišta Francuske, odnosno mogućnosti da Francuska reflektuje svoju moć na spoljnopolitičkom planu, da dođe do implementacije Ohridskog sporazuma kao načina da se stabilizuje situacija u regionu i da se normalizuju odnosi", rekao je Subotić.

Međutim, uprkos svemu, Novaković nije siguran da će doći do deeskalacije i podseća da je Priština donela administrativno uputstvo za peticiju o smeni gradonačelnika u četiri opštine na severu, zbog čega veruje da će postojati očekivanje od strane Brisela da Beograd ohrabri političke strukture Srba na Kosovu i same kosovske Srbe da učestvuju na tim izborima.

"Vrlo je verovatno da će neki pritisak ići u tom pravcul ali nisam siguran da nakon svega onoga što se desilo na severu Kosova od jeseni prošle godine, da tako nešto rezultovati izlaskom srpskih partija na izbore i učešćem samih Srba na njima", rekao je Novaković.