Andrić Rakić: Izgleda da će Kurti nakon izbora morati u opoziciju

Iako je Samoopredeljenje trenutno najjača partija na političkoj sceni Kosova, predstojeći izbori veoma su nepredvidivi, te nije isključeno da premijer Aljbin Kurti neće moći da formira Vladu, smatra programska menadžerka Nove društvene inicijative Milica Andrić Rakić i dodaje da ni Srpska lista najverovatnije neće ostati imuna na gubljenje par mesta u parlamentu, prenosi Danas.

Komentarišući dosadašnju kampanju, Andrić Rakić za Danas kaže da je dosadašnja kampanja Samoopredeljenja bila vrlo oštra.

„Kako prema političkim protivnicima, tako i prema srpskoj zajednici na Kosovu, predstavnici vladajuće partije su nastavili sa kriminalizacijom Srba, ali i svojih političkih protivnika, kao i sa sekuritizacijom pitanja integracije srpske zajednice“, tvrdi i dodaje da su poruke te partije bile „grube, beskompromisne, nacionalističke i u potpunom kontinuitetu sa politikama koje su do sada sprovodili“.

Podseća da su pored srpske zajednice i političkih protivnika Samoopredeljenja na udaru bili i mediji i pojedine institucije, poput tužilaštva kojem je Kurti poručio da od 10. februara ne dolaze na posao.

„S druge strane, pojedini mediji su bojkotovani od strane Samoopredeljenja ili prokazani za agente srpskog uticaja“, kaže Andrić Rakić.

Ističe da je glavna odlika „oštre kampanje“ Samoopredeljenja „zadojenost etno-nacionalizmom i agresijom“.

„Ostale partije su se, s druge strane klonile pitanja u vezi sa dijalogom i srpskom zajednicom i fokusirale se na ono što vide kao neuspehe vlade, a to je prvenstveno neuspeh u ekonomskom razvoju i spoljnoj politici. Tako su vodeće partije uglavnom davale najčešće nerealna obećanja o povećanju plata, investicijama, članstvu u Natou, ukidanju kaznenih mera i, najskorije dobrim odnosima sa američkom administracijom“, ističe Andrić Rakić.

Govoreći o partijama koje predstavljaju srpsku zajednicu na izborima, ali i utisku da je uticaj Srpske liste, kao vodeće srpske partije opao, Andrić Rakić kaže da nije nemoguće da Srpska lista izgubi jedan do dva mandata, ali da više od toga neće.

„Ono što je sada bilo upadljivo je da su zbog pojave tog pluralizma svi subjekti, pa i Srpska lista morali malo više da se trude u kampanji jer, na primer, 2020. godine Srpska lista čak nije ni imala kampanju za izbore“, pojašnjava ona.

Podseća da je srpska zajednica na Kosovu oslabljena i naglašava da to uslovljava da je glasačko telo kosovskih Srba „jako klijentelističko“, te dodaje da je zbog toga teško ubediti ljude da pri glasanju eksperimentišu i podrže opciju koja nema zeleno svetlo Beograda.

„Ipak, Srpska lista jeste pretrpela veliku reputacionu štetu poslednje četiri godine da ipak nije nemoguće da na ovim izborima budu kažnjeni, ali ponavljam, ako se to desi, biće dosta ograničeno na jedan do dva mandata“, tvrdi Andić Rakić.

Kosovska Vlada je poslednjih godinu dana aktivno radila na zatvaranju srpskih institucija, a par puta je to uradila i u toku izborne kampanje.

„Fizičko zatvaranje srpskih institucija jeste imalo uticaja na raspoloženje birača, međutim, treba imati na umu da to što su one zatvorene, ne znači da je prestala potreba građana za tim institucijama i usluge su sada samo reorganizovane i premeštene u centralnu Srbiju, dok važnost, ali nažalost i politički uticaj tih instiucija na biračko telo na Kosovu i dalje ostaje nesporna realnost“, kaže Andrić Rakić i dodaje da prištinska Vlada zatvaranjem nastoji da ukloni „srpski uticaj sa Kosova i uspostavi suverenitet“, ali da istovremeno ne može pružiti validnu alternativu tim institucijama.

Andrić Rakić naglašava da to jesu popularni potezi, te da su Samoopredeljenju verovatno doprineli, posebno pri konsolidaciji tvrdog jezgra njihovih glasača.

„S druge strane, Samoopredeljenje je na prethodnim izborima privuklo i glasače DSK koji su umereni i racionalni i verovatno ne smatraju da je narušavanje odnosa sa SAD vredno zatvaranja srpskih institucija, a to sada u finišu kampanje postaje jako bitna tema, posebnio nakon dve izjave Ričarda Grenela“, kaže Andrić Rakić.

U unutrašnjosti Srbije takođe se govori o kosovskim izborima, ali od političara i partija nije bilo eksplicitnog podržavanja konkretnih stranaka sa Kosova. Kako ističe Andrić Rakić, bilo je samo ograničenog upliva, najpre od ličnosti poput Nemanje Šarovića i poslanika Žarka Ristića, ali dodaje da to svakako nije značajno uticalo na podizacnje svesti javnosti u Srbiji.

„Tako nešto je bilo i teško očekivati u trenutnoj atmosferi u Srbiji gde je sva pažnja intenzivno usmerena na studentske proteste i blokade. To se moglo videti čak i sa vladom Srbije čiji angažman oko izbora na Kosovu je do sada ograničen samo na sastanke koje Kancelarija za KiM oraganizuje sa interno raseljenim licima“, kaže sagovornica Danasa.

Podseća da je ostalo još samo par dana do izbora, a da nijedna značajnija ličnost vlade Srbije nije još uvek pružila podršku Srpskoj listi, niti su njeni predstavnici bili u prvim redovima na skupu u Jagodini, što je do sada gotovo uvek bio slučaj.

„Ovi izbori su jako nepredvidivi, kako se bliže kraju, sve više izgleda kako će Samoopredeljenje, iako nesporno pobednik, morati da ode u opoziciju odnosno da neće biti u mogućnosti da formira Vladu i u tom smislu to hoće biti promena“, ističe Andrić Rakić.

Ipak, tvrdi da koaliciona Vlada sa jakim Samoopredeljenjem u opoziciji neće moći da uradi skoro ništa da promeni suštinski kurs na Kosovu.

Pored te opšte nestabilnosti takve Vlade, tu je i činjenica da sledeće godine predstoji izbor predsednika Kosova. Na Kosovu se predsednik bira u parlamentu, dvotrećinskom većinom glasova, a to, kako stvari stoje neće moci da obezbedi niko – ni Samoopredeljenje u slučaju da uspe da formira Vladu, niti Vlada šire koalicije, sto znači da su velike šanse da već sledeće godine opet bude parlamentarnih izbora jer se Skupština automatski raspušta ako u tri kruga ne odabere predsednika“, zaključuje Andrić Rakić.

Parlamentarni izbori na Kosovu održavaju se 9. februara, a kampanju je do sada obeležio veliki broj kazni propisanih raznim političkim subjektima u kojima prednjači pokret kosovskog premijera Aljbina Kurtija Samoopredeljenje. Na skoro svakom predizbornom skupu od Kurtija se mogla čuti nacionalistička retorika u kojoj se prema Srbiji, a neretko i prema Srbima postavlja veoma neprijateljski.

Sa druge strane, srpsku zajednicu na ovim izborima predstavlja šest političkih stranaka i pokreta među kojima su Srpska lista, Srpska demokratija, Srpski narodni pokret, GI Narodna pravda, Za slobodu pravdu i opstanak i Partija kosovskih Srba.

U svim partijama, osim u Srpskoj demokratiji, nalaze se i bivši funkcioneri Srpske liste, koja trenutno ima svih deset mesta u kosovskom parlamentu koja su namenjena Srbima.