Apelacioni sud smanjio kaznu Pantiću, a odbio žalbe Milenkovića i Vlajića

Apelacioni sud Kosova u Prištini saopštio je da je smanjio kaznu sa dve na jednu godinu zatvora bivšem policajcu Dejanu Pantiću, dok je odbacio žalbe Miluna Milenkovića i Aleksandra Vlajića.

Pantić, Milenković i Vlajić su prvostepeno osuđeni za napad na kancelarije Opštinske izborne komisije u Severnoj Mitrovici 2022. godine.

Pantić je osuđen na dve godine zatvora zbog „huliganstva“, a Apelacioni sud je smanjio njegovu kaznu na godinu dana. Milenković i Vlajić su osuđeni na po pet godina zatvora zbog krivičnog dela „terorizam“. Njihovu žalbu za smanjenje kazne Apelacioni sud je odbio.

„Apelacioni sud Kosova je odbio je kao neosnovane žalbe Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo, kao i žalbe branilaca optuženih M.M. i A.V., dok je potvrdio presudu Osnovnog suda u Prištini – Specijalno odeljenje. U međuvremenu je delimično usvojio žalbu branioca optuženog D. P. preinačivši presudu samo u delu koji se odnosi na odluku o kazni. Optuženom D. P. izrečena je kazna zatvora u trajanju od jedne godine, u koju će se uračunati vreme provedeno u pritvoru i kućnom pritvoru, dok je u ostalom delu žalba odbrane odbijena kao neosnovana“, piše u saopštenju tog suda. 

Osnovni sud u Prištini osudio je 28. jula 2025. godine Miluna Milenkovića i Aleksandra Vlajića na po pet godina zatvora za „izvršavanje terorističkog dela“, dok je  Dejan Pantić proglašen krivim za krivično delo „huliganizam“, zbog čega je osuđen na dve godine zatvora, dok je Miomir Vakić oslobođen optužbi.

Prema optužnici, Milenković, Pantić, Vakić i Vlajić su u saizvršilaštvu sa drugim neidentifikovanim osobama počinili teroristički napad na prostorije Opštinske izborne komisije 6. decembra 2022. godine, kada su tokom protesta Srba bačene dve ručne granate i dve šok bombe.

Time su, kako se navodi u optužnici, ugrozili živote ljudi.

Branioci Miluna Milenkovića i Aleksandra Vlajića, advokati Miodrag Brkljač i Miloš Delević su 28. aprila 2026. pred Apelacionim sudom u Prištini obrazložili žalbe uložene na prvostepenu presudu i istakli da je ona puna bitnih povreda krivičnog postupka i da je doneta bez dokaza, samo na osnovu pretpostavke jednog svedoka, zbog čega mora da bude preinačena ili ukinuta.