Arifi: Bez političkog dogovora, ni Ustavni sud ne može rešiti krizu

Ustavni sud Kosova prioritetno razmatra zahtev za ocenu ustavnosti promene načina glasanja za izbor predsednika Skupštine, ali bez detalja o tome kada bi se odluka mogla očekivati, iako je prošlo više od mesec dana otkako je poslanica ABK Time Kadrijaj, uz podršku nekoliko drugih poslanika, podnela taj zahtev. Ipak, analitičari su skeptični da će Ustavni sud moći da reši aktuelnu političku krizu, piše Kosova pres.

Generalni sekretar Ustavnog suda Veton Dulja je u pisanom odgovoru za Kosova pres naveo da će odluka biti doneta nakon razmatranja svih ustavnih aspekata pitanja koje je pokrenulo deset poslanika, koji su zahtev podneli 12. maja.

„Sud razmatra ovaj zahtev sa prioritetom. Odluka će biti doneta nakon što razmotrimo sve ustavne aspekte pitanja predstavljenog u zahtevu i sve zainteresovane strane i javnost biće blagovremeno obavešteni o njegovoj odluci“, rekao je Dulja.

Profesor političkih nauka Dritero Arifi smatra međutim da zahtev za tumačenje predloga o tajnom glasanju neće doneti nikakvo suštinsko rešenje za politički zastoj.

Prema njegovim rečima, problem nije samo u postupku glasanja, već i u nedostatku političkog dogovora koji bi omogućio normalno funkcionisanje institucija.

„Zahtev, kako je postavljen, nije da će rešiti mnogo problema. Zahtev je konkretan – da li se može sprovesti ili ne. Čak i ako Ustavni sud odluči da glasanje nije u skladu sa skupštinskom procedurom, vraćamo se na nulu i nema rešenja. Rešenje bi bilo da prvi može da drži zemlju kao taoca zbog imena koliko god puta želi da glasa. Ako prvi ne reši problem, šta se može učiniti? Postoje neki elementi koji se ne rešavaju samo pitanjem tajnog glasanja. Ne očekujem da će biti bilo kakvog drugog rešenja. Ako nema političkog dogovora, bilo kakva odluka koju Ustavni sud donese neće rešiti politički problem“, izjavio je Afiri.

Zato od predsednice Vjose Osmani traži da ona postavi pitanje Ustavnom sudu o tome koliko puta stranka sa najviše mandata ima pravo da predloži ime za predsednika Skupštine, u slučaju da ne uspe da dobije potrebnih 61 glas.

„Ne može onaj ko ima najviše mandata, ako se drugi ne slože, beskonačno da drži tu poziciju. Ovo je nelogično, nefunkcionalno i nepragmatično“, dodao je Arifi.

Skupština, čak ni pet meseci nakon izbora, nije konstituisana. Pokret Samoopredeljenje nije uspeo da obezbedi 61 glas potreban za izbor Albulene Hadžiju za predsednicu Skupštine.

Od 1. maja, Pokret Samoopredeljenje insistira da se za kandidatkinju za predsednicu Skupštine glasa tajno, što opozicija takođe odbija.