Baraljiju: Postoji mogućnost za stranačku saradnju, novi izbori bi urušili poverenje u demokratiju

Profesor ustavnog prava Mazljum Baraljiju ocenio je da, uprkos dosadašnjem ponašanju političkih lidera, i dalje postoji mogućnost postizanja dogovora koji bi omogućio formiranje novih institucija na Kosovu.

Baraljiju je rekao da političke partije treba da razumeju poruku koju su im građani poslali na poslednjim izborima i da se okrenu interesima Kosova, a ne partijskim interesima.

„Na osnovu dosadašnjeg ponašanja, posebno u poslednjih godinu i po dana, ovih lidera i političkih subjekata koji danas govore jedno, a sutra drugo, teško im je u potpunosti verovati. Uprkos tome, sklon sam da verujem da postoji nada i da treba da postoji mogućnost za saradnju i formiranje institucija. Ovo je poslednji trenutak da se ovi ljudi osveste i počnu pozitivno da razmišljaju o Republici i državi, a ne o vladi, partijama ili sopstvenim interesima. Trebalo bi da pročitaju poruku koju su im birači poslali na poslednjim izborima, ali i na izborima koji su im prethodili“, rekao je Baraljiju.

Prema njegovim rečima, novi izborni ciklus ne bi doneo značajne promene u političkim odnosima, već bi imao ozbiljne posledice po legitimitet stranaka i demokratsko funkcionisanje Kosova, prenosi Ekonomija onlajn.

„Ne može se očekivati da će posle tri izborna ciklusa doći do neke velike promene ili pomeranja koje bi ovim ljudima dalo razlog za nadu. Zato moraju biti racionalni, dobro razmisliti i proceniti šta će se dogoditi ako zemlju ponovo odvedu na izbore bez ikakvog dogovora, bilo o predsedniku ili o institucionalnom rešenju. To znači da, bez ikakvih ponuda, sporazuma ili uslova, treba da dođu na sednicu, prisustvuju joj i glasaju za, protiv ili budu uzdržani. Prisustvo i spremnost, uz zrelu svest i demokratsku odgovornost da se formiraju institucije, od vitalnog su značaja“, poručio je Baraljiju.

Baraljiju smatra da bi novi izbori dodatno narušili poverenje građana u demokratski proces.

„Odlazak na još jedne izbore gotovo bi u potpunosti uništio legitimitet ovih političkih partija i u velikoj meri obesmislio izbornu demokratiju. Od 100 odsto punoletnih građana sa pravom glasa, na poslednjim izborima glasalo je svega 37 odsto. To znači da je 63 odsto građana apstiniralo. To je alarmantno. To bi trebalo da zabrine političke partije i izvuče ih iz letargije i nezdravog političkog egocentrizma, koji nije koristan ni za državu ni za građane. Svojim ponašanjem dužim od dve godine loše se odnose prema građanima i nanose štetu Republici, kao i ranije“, rekao je.

On ocenjuje da postoji veća spremnost za saradnju između pobednika izbora i Demokratskog saveza Kosova (DSK), ali ne isključuje mogućnost institucionalne odgovornosti poslanika drugih stranaka.

„Čini se da postoji veća bliskost između pobednika izbora i DSK, koji sada ima veći broj poslanika. Uz svest pojedinih poslanika iz drugih partija, u ovom slučaju iz DPK i Alijanse, oni mogu jednostavno da glasaju kako bi se formirale institucije. Dakle, potrebni su politička i demokratska svest i odgovornost u ovoj fazi razvoja. Za Skupštinu i Vladu nema problema, izazov ostaje izbor predsednika“, rekao je Baraljiju.

On je izneo i dve mogućnosti koje bi, prema njegovom mišljenju, mogle dovesti do deblokade političke situacije.

„Druga mogućnost je održavanje zajedničkog političkog sastanka svih partija kako bi razgovarale i zauzele stav. Za predsednika bi trebalo pronaći kompromis oko konsenzualnog kandidata. Ili, pošto se uglavnom govori o mogućem sporazumu između pobednika izbora, Pokreta Samoopredeljenje, i DSK-a, moglo bi se razgovarati o sporazumu o zajedničkoj vlasti, u kojem bi predsednik i model zajedničkog upravljanja ili saradnje bili dogovoreni u paketu. Takođe, i DPK bi trebalo da pokaže institucionalnu odgovornost, kao što je to učinila prošle godine prilikom glasanja za predsednika Skupštine. DSK je takođe jednom pokazao zavidan nivo institucionalne odgovornosti, potvrdivši da je institucionalistička partija, kao i sve partije koje su stvarale državu. I DPK bi trebalo da glasa i ostane u sali. To bi trebalo da učini bez uslova i političkih kompromisa, jer smo jednostavno izgubili mnogo vremena, prilika, novca, a povrh svega i međunarodnu podršku“, rekao je.

Baraljiju smatra da je Kosovo pretrpelo ozbiljnu međunarodnu štetu zbog odlaganja formiranja institucija i da takva situacija mora biti okončana.

„Doveli smo ugled i reputaciju zemlje u izuzetno tužnu i zabrinjavajuću situaciju. To mora da se zaustavi odgovornim i institucionalnim ponašanjem ove političke klase, bez obzira na to ko je vlast, a ko opozicija, kako bismo dobili institucije i kako bismo, zbog državnih interesa poput budžeta i međunarodnih sporazuma, mogli da podržavamo jedni druge u Skupštini. Opozicija mora da razume da je politička volja već više puta, najmanje tri puta, iskazana u korist pobednika izbora“, rekao je.

Istovremeno, zatražio je i da pobednik izbora preispita svoje ponašanje, upozorivši da izbornu podršku ne bi trebalo uzimati zdravo za gotovo.

„Ali, istovremeno, pobednik izbora ne bi smeo da se ponaša politički infantilno, misleći da je zaista ’poslat od Boga’ i da će neprekidno dobijati glasove i poverenje naroda. To je optička i logička samoobmana. Trebalo bi da shvate da mogu uslediti neprijatna iznenađenja i bumerang efekat ako nastave da se ponašaju na ovaj način, sa veštački stvorenim osećajem nadmoći i uverenjem da mogu da pobede na svakim izborima. To nije moguće. Obe strane treba da izvuku pouku iz poruke birača, a to je ogromno razočaranje. Izlaznost od 37 odsto najniža je od završetka rata, a ako se ovako nastavi, taj procenat mogao bi da bude još niži“, zaključio je Baraljiju.