Baraljiu: Dijalog u zastoju zbog neuspešne politike EU, na gubitku i Kosovo i Srbija

Univerzitetski profesor iz Prištine Mazljum Baraljiu ocenjuje da i Kosovo i Srbija gube zbog zastoja u pregovorima, a da najveću odgovornost snosi Evropska unija koja, kako kaže, vodi neuspešnu spoljnu politiku prema Balkanu, a naročito prema dijalogu Beograda i Prištine.

Baraljiu kaže da je od 2011. dogovoreno više od 39 sporazuma, a da je dijalog za vreme mandata Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića stao.  

“Zbog toga nisu odgovorni samo ovi politički predstavnici nego je možda veća odgovornost na spoljnoj politici Evropske unije. Treba promeniti pristup i suštinu dalekosežne politike Zapada i Evropske unije, pogotovo prema Balkanu, ali i prema svetu uopšte, zato što imamo konflikt u Evropi, u Ukrajini, imamo rat na Srednjem i Bliskom istoku…, i zbog toga je potrebna drugačija politika i drugačija strategija”, navodi profesor.

Smatra da je trenutna politika EU kratkoročna i neuspešna i prema svetu, i prema Balkanu, a naročito prema dijalogu Kosova i Srbije jer, kako ocenjuje, niti je odlučna, niti je nepristrasna.

“Zato i nema uspeha i neće ga ni biti sigurno do posle izbora na Kosovu. A videćemo kakav će biti novi pristup gospođe Kaje Kalas i ostalih. Mislim da ima nade i da tada možemo očekivati promene i napredak u dijalogu”, rekao je Baraljiu.

Ocenjuje da zastoj u dijalogu i Vučić i Kurti koriste za “kupovinu vremena”.

“Više koristi Srbiji, zato što ona očekuje sada, budući da je Kremlj javno obećao da će se rat u Ukrajini završiti pobedom Ruske federacije, da će geostrateški položaj i Balkana i Evrope, pa i položaj Rusije i njenih satelita biti menjan. Dakle, u tom smislu Srbija kupuje vreme i ponaša se fluidno, asimetrično i “long term”, što bi rekli Englezi”, kaže.

S druge strane, Kosovu situacija odgovara zbog izbora.

“I zbog toga što niko nije dovoljno odlučan da može sebi da dozvoli da da ustupke koji se traže od Kosova. Čak i u Srbiji nema lidera, najmanje je to Vučić i  njegov establišment,  koji će da udovolje onome što je traženo Briselskim sporazumom i ohridskim dodatkom. Zbog toga mislim da i jedni i drugi na neki način žele da se dijalog odugovlači, da oni vladaju, a da se na zapadu i na istoku, ono što bi Erih Marija Remark rekao, da ne bude ništa novo”, smatra Baraljiu.

Naglašava da međunarodna zajednica niti podstiče dijalog, niti pomaže.

“Potrebna je jedinstvena politika prema svim zemljama Balkana i jedan pristup koji bi bio, da tako kažem, adekvatan, ako hoćete i vanstandardan. Balkan treba u paketu da priključe EU što pre, bez nekakvih birokratskih standarda i zahteva. Onda bismo se mi možda tamo u zajedničkoj kući, koja bi trebala biti jedinstvena Evropa, Evropa vrednosti i demokratije, stišavali i sarađivali”, kaže profesor iz Prištine.

Ovako, ocenjuje, region nastavlja sa konfliktnom politikom.

“A narod to ne želi. U doba demokratije, 21. veku, kada se svi putevi saradnje otvaraju i razvijaju, kod nas komponente demokratije zaostaju. Zašto? Niko nije za to, ako je zdravog razuma. Nismo izgleda dovoljno pratili i shvatili šta se sve dešava oko nas da bismo mi i bili uključeni u te tokove i građani imali dobit od cirkulacije robe, ideja i kapitala, nauke, kulture…  To se ne radi i mi sami se međusobno kočimo, a i oni nam ne pomažu da se integrišemo u Evropu i svet”, zaključuje on.

Podvlači da se i Ujedinjene nacije ponašaju totalno nemoćno. 

“I svetska zajednica, a i Evropska unija kao regionalna najvažnija organizacija u ovom ovom delu sveta, i oni se nažalost, po mom dubokom uverenju, nemoćno i impotentno postavljaju i predstavljaju prema problemima s kojima se suočavaju”, kaže Baraljiu.