Baraljiu: Kvinta uticala na Grčku da pojača odnose sa Kosovom, moguće i priznanje

Profesor Ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Mazlum Baraljiu kaže da će specijalna misija Kosova u Atini na čelu sa Norom Visokom Veler odigrati značajnu ulogu u daljem razvoju ekonomskih i političkih veza sa Grčkom. Za Kosovo onlajn ocenjuje da bi to u budućnosti moglo dovesti i do priznanja Kosova od strane Grčke.

Baraljiju navodi da su odnosi između Grčke i Kosova sve bolji, pre svega ekonomski, ali i politički, i da su za to zaslužne zemlje Kvinte.

“Grčka privreda je poprilično prisutna na Kosovu, investitori su tu, i najverovatnije su državе Кvintе uticale na Grčku da se na neki način unaprede odnosi. Sada je konačno došlo do toga da se otvara kancelarija koja ima i privredni i politički značaj preko koje će se dalje razvijati odnosi između Grčke i Kosova”, navodi naš sagovornik.

Profesor iz Prištine ocenjuje da ova diplomatska misija može doprineti tome da Grčka prizna nezavisnost Kosova.

“Ima već dve, tri godine kako se priča da će Grčka možda, među ovih pet zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, biti prva koja će u određenom momentu to uraditi. U tom kontekstu se izgleda sada i razvijaju ti odnosi”, dodaje on.

Noru Visoku Veler ocenjuje kao eksperta i podseća da je njen suprug Mark Veler bio  savetnik premijera Aljbina Kurtija na sastanku o normalizaciji odnosa sa Srbijom u Ohridu.

“Kosovo pokušava da se približava svim zemljama Evropske unije koje je nisu priznale i sigurno da ova misija može tome doprineti. Grčka je prisutna u balkanskim zemljama gde ima čvrstu ekonomiju, ima sistem bankarstva i u Albaniji, Makedoniji, Srbiji, Bugarskoj i drugim zemljama, tako da ima interes da razvija odnose i sa Kosovom”, navodi Baraljiu.

Kao jednu od prepreka za priznanje vidi odnos Grčke s Kiprom, koji se poput Španije grčevito protivi tome. Ipak, navodi da Priština i Atina imaju dobre odnose i podseća da je Grčka među prvima priznala kosovske pasoše.

 Za kraj ističe značaj produbljivanja odnosa svih zemalja na Balkanu.

“Oni moraju biti dobri i čvrsti, jer onda ćemo se čvršće postaviti i prema Evropskoj uniji, koja bi trebalo više da poštuje balkanske zemlje i u jednom paketu da ih primi”, navodi profesor.