Berbok o dijalogu: Srbija i Kosovo moraju hrabro i pragmatično da prevaziđu svoje dosadašnje stavove

Već dve sedmice je gorka realnost ono što je bilo nezamislivo, novi rat usred naše zajedničke Evrope, stoji na početku autorskog teksta ministarke spoljnih poslova Savezne Republike Nemačke, Analene Berbok, koja je između ostalog navela i da što se tiče "dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, tu obe strane moraju, hrabro i pragmatično, da prevaziđu svoje dosadašnje stavove".

"Predsednik Putin tvrdi da u Ukrajini deluje u samoodbrani. Međutim, celi svet je svedok tome kako je pripremajući napad mesecima nagomilavao vojne jedinice. Ruski predsednik tvrdi da mora zaštiti od agresije ljude koji govore ruski jezik. Međutim, celi svet svedoči tome kako njegova vojska zasipa bombama domove Ukrajinki i Ukrajinaca u Harkivu, dakle, ljude koji govore ruskim jezikom".

Takođe, on tvrdi da Rusija šalje mirovne snage, međutim, njegovi tenkovi ne donose mir, već smrt i razaranje, dodaje.

"Rat predsednika Putina već sada za posledicu ima na hiljade poginulih, stotine hiljada rastrgnutih porodica i preko dva miliona prognanih sa svojih ognjišta. S plastičnom kesom u ruci, ljudi kreću u neizvesnu budućnost, daleko od svojih domova, daleko od svojih najmilijih. Ruski predsednik ovim svojim ratom ne napada samo Ukrajinu, već i mir u Evropi i međunarodni poredak. Njegov rat predstavlja istorijski rez: on želi da u Evropi ponovo vlada pravo navodno jačeg, stavljajući akcenat na agresivnu politiku superiornosti jedne velesile".

Međutim, napasti susednu zemlju, uz to manju, nije znak snage, kaže ona.

"Rat predsednika Putina vodi u katastrofu ne samo Ukrajinu, već i Rusiju. Njegov režim je izolovan u međunarodnom kontekstu. To se nige bolje nije moglo uočiti nego na prošlonedeljnoj sednici Generalne skupštine Ujedinjenih nacija gde je sa ubedljivom većinom glasova usvojena rezolucija kojom se osuđuje invazija Rusije na Ukrajinu kao eklatantno kršenje međunarodnog prava. Činjenica što su sve države Zapadnog Balkana s pravom glasanja zajedno s Nemačkom nedvosmisleno zauzele jedinstven stav, bio je snažan i važan signal zajedništva. Jer upravo u vremenima kao što su ova, neophodno je da jedni drugima pružimo podršku, izjašnjavajući se za evropske vrednosti, za međunarodno pravo i za povelju Ujedinjenih nacija i protiv agresije kojom se krši međunarodno pravo. Po istom osnovu je Evropska unija usvojila sankcije koje su bez premca u istoriji Zajednice, a kojima jasno dajemo do znanja: onaj ko krši odredbe međunarodnog prava, s njim ne možemo održavati normalne ekonomske i finansijske odnose", napisala je.

Bez mira na Zapadnom Balkanu nema stabilnosti na našem kontinentu

Dalje navodi kako rat uvek sa sobom nosi smrt i razaranje, kako niko u Evropi to ne zna bolje od vas koji živite na prostoru Zapadnog Balkana.

"Slike porodica koje beže od rata i ukrajinskih gradova u plamenu – sve to priziva sećanje na najmračnije trenutke kad je rat ostavio bolne tragove na tlu Zapadnog Balkana. Istovremeno nam te slike pokazuju da današnji mir na Zapadnom Balkanu možda nije savršen, ali je od neprocenjive vrednosti, za majke i očeve čija deca danas u Sarajevu, Beogradu ili Prištini uče u školama i na fakultetima, umesto da ginu kao vojnici na frontu. Taj mir je takođe od neprocenjive vrednosti za Evropu, jer bez mira na Zapadnom Balkanu nema stabilnosti na našem kontinentu. Stoga sam veoma zabrinuta što su obnovljeni stari konflikti u regiji: tvitovi i plakati kojima se veličaju ratni zločinci. Žustre rasprave oko statusnih pitanja koje prete da eskaliraju. Politički zvaničnici koji pokušavaju da sruše integritet čitave jedne države, zato što to služi njihovim ličnim interesima. Sve to nanosi štetu ne samo Zapadnom Balkanu, nego svima nama u Evropi", kaže ona.

Naglašava da zato ne smemo da okrenemo glavu, pogotovo ne danas, kada je mir u našem zajedničkom okruženju ponovo napadnut na najeklatantniji način.

"Zato je nama kao novoj saveznoj vladi situacija na Zapadnom Balkanu toliko važna. Za mene kao ministarku spoljnih poslova Nemačke, koja se iz mladih godina itekako seća stravičnih slika ratova na Zapadnom Balkanu, najveći prioritet jeste da tamo vlada mir i da postoji perspektiva članstva u Evropskoj uniji. To potvrđujem svojim dolaskom u posetu Bosni i Hercegovini, Kosovu i Srbiji ovih dana, na početku svog mandata. Pored toga smo kao savezna vlada Nemačke imenovali svog specijalnog izaslanika za ovaj region Manuela Zaracina", navela je.

Za mene bavljene spoljnom politikom ne znači samo obilaziti prestolnice, već i da slušam ono što uznemirava i zabrinjava ljude u drugim zemljama, pogotovo kod vas, ističe.

"Mi imamo isti cilj, a to je da u ovim neizvesnim vremenima očuvamo mir koji je od neprocenjive vrednosti i koji će ovaj region još čvršće usidriti u našoj zajedničkoj Evropi. Za ostvarivanje tog cilja su po našem mišljenju potrebne tri stvari: pomirenje, jake demokratije i umrežena ekonomija. Pomirenja nema bez sećanja. To su i pouke iz naše nemačke istorije. Međutim, ne smemo dozvoliti da nam duhovi prošlosti spreče put u budućnost. Stoga je važno da međunarodna zajednica neće dozvoliti da pojedini akteri u Bosni i Hercegovini svojim rečima i delima punim mržnje destabilizuju svoju državu – to bi ugrozilo celi region. Takođe, što se tiče dijaloga o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova, tu obe strane moraju, hrabro i pragmatično, da prevaziđu svoje dosadašnje stavove", stoji u autorskom tekstu ministarke spoljnih poslova Nemačke.

Nakon užasa Drugog svetskog rata u kojem je Nemačka donela nezamislivu patnju i nevolju, takođe na Zapadnom Balkanu, izgradili smo nakon 1945. godine našu zajedničku Evropu na stubovima demokratije i vladavine prava, podseća.

"Vrata našeg evropskog doma su širom otvorena. Želimo da i život ljudi na Zapadnom Balkanu počiva na tim stubovima i da njihove zemlje postanu članice Evropske unije. Zato u svom sudstvu moraju imati sudije koji će suzbijati korupciju i organizovani kriminal, da u svojoj državnoj administraciji rade činovnici koji će građanima biti na usluzi, bez plaćanja mita, i zato te države kao jako demokratije moraju da neguju pluralizam koji će novinarima dati prostor za slobodno i kritičko izveštavanje", navodi dalje.

Kaže i kako vladavina prava je osnov i za ekonomski napredak.

"Nemačka ostaje najvažniji trgovinski partner i najvažniji investitor na Zapadnom Balkanu. Sa svojom spoljnom politikom u pogledu zaštite klime želimo u godinama koje dolaze još bliže da sarađujemo s regionom u cilju postizanja energetskog preokreta. Nova savezna vlada će nastaviti s Berlinskim procesom, započetim na inicijativu Nemačke 2014. koji je u mnogome doprineo regionalnoj saradnji - konkretno na primeru Regionalnog ureda za saradnju mladih RYCO i ukidanje roaminga u regionu. Sada je važno da se implementira akcioni plan za Zajedničko regionalno tržište koji predviđa uzajamno priznavanje fakultetskih i stručnih diploma. Koristi od toga imaju pre svega mladi ljudi koji žele da sarađuju bez obzira na granice", izjavila je.

Ubeđena sam da na isti način na koji je Nemačka poslije 1945. godine mir mogla da nađe isključivo u Evropskoj uniji, tako je nama za trajni mir na našem kontinentu potrebno da svih šest država na Zapadnom Balkanu budu u Evropskoj uniji, naglasila je.

"Pri tome važi: mi u Evropskoj uniji ne možemo samo da artikulišemo svoja očekivanja, već smo dužni da održimo datu reč. Razumijem razočarenje u regionu zbog dodatnih kašnjenja. Pristupni pregovori s Albanijom i Severnom Makedonijom i vizna liberalizacija u skladu sa Šengenskim sporazumom – i jedno i drugo mora sada konačno da se ostvari. Pri tome, ne radi se samo o tehničkim pregovorima. Radi se o budućnosti naše zajedničke Evrope, radi se o miru koji je ovih dana neviđeno ugrožen i koji je od neprocenjive vrednosti", zaključuje u svom autorskom tekstu nemačka šefica diplomatije Analena Berbok.