Beriša: Pitanje Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi se zloupotrebljava, nećemo dozvoliti političke uticaje Kurtija

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u Vladi Srbije Demo Beriša, govoreći o nedavnoj poseti američkih kongresmena, ocenio je da se ponovo otvara pitanje prava Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, ali i pokušava da se to pitanje poveže sa pravima Srba na Kosovu.

„Ovo je u ovom trenutku povezano sa procesima i dešavanjima koja su u toku, kao i sa budućim političkim kretanjima. Pre svega, reč je o uticaju albanske dijaspore koja živi u Sjedinjenim Američkim Državama, što smo imali prilike da čujemo od gospodina Kita Selfa i njegovih saradnika tokom razgovora u Vladi Republike Srbije. Cilj takvih inicijativa jeste da se napravi jaz i prekid u odnosima između Beograda i Prištine, odnosno Beograda i Tirane, što je u ovom trenutku izuzetno važno političko pitanje“, kaže Beriša.

Ministar ističe da se sva pitanja koja se odnose na položaj Albanaca u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa ne mogu upoređivati sa pitanjem Srba na Kosovu, iz prostog razloga što Albanci u tim opštinama nisu ugroženi.

„Reč je o političkom pitanju koje se zloupotrebljava, sa ciljem da se stvori narativ o simetriji i izjednačavanju situacije. U trenutku kada se na Kosovu po treći put održavaju izbori koji nisu uspeli da reše političku krizu, pokušava se kroz povezivanje tih pitanja nametnuti zaključak da situacije nisu iste. Kada govorim o položaju Albanaca u Srbiji, ukazujem na to da sam kao ministar za ljudska i manjinska prava upoznat sa tom temom, i to je dokaz da Albanci nisu diskriminisani u Republici Srbiji. Takođe, činjenica da je Šaip Kamberi poslanik u Skupštini Srbije, kao i postojanje Katedre za albanski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, osnovane 1964. godine, dodatni su pokazatelji. Tu su i predsednici opština u Bujanovcu i Preševu, kao i činjenica da se u školama koriste udžbenici iz Albanije, što sve govori u prilog tome“, kaže Beriša.

On dalje navodi da Srbija neće dozvoliti političke uticaje Aljbina Kurtija, koji su u ovom trenutku, kako ističe, veoma prisutni.

„Na to ukazuje i pozicija Ragmija Mustafe, koji je istovremeno savetnik Aljbina Kurtija, odbornik u Bujanovcu i predstavnik političke partije, kao i kandidat na budućim izborima. To pokazuje koliko je snažan politički uticaj Kurtija u regionu, ne samo u Preševu i Bujanovcu, već i u Severnoj Makedoniji, gde njegova politička struktura deluje pod drugim imenom. Sve to predstavlja međusobno povezane političke procese koji imaju za cilj destabilizaciju i slabljenje Srbije, ali i političko povezivanje Kosova i Albanije. To se moglo čuti i iz izjava ministra spoljnih poslova Albanije, koji je tokom boravka u Prištini poručio da 'ko dira Kosovo, dira Albaniju'“, objašnjava Beriša.

Ministar u Vladi Srbije kaže da je, kada je imao priliku da razgovara sa Kitom Selfom i njegovim timom, upravo na to ukazao, na šta je kongresmen odgovorio da se radi o političkom, a ne pravnom pitanju ugroženosti Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

„Ne očekujem da će se ovakav izveštaj pojaviti u Stejt departmentu. Naprotiv, nakon sastanaka koje je imao u Beogradu, on je posetio Nacionalni savet albanske nacionalne zajednice u Bujanovcu, a sastanci su održani i u Preševu, zanimljivo – u restoranu, a ne u zvaničnim institucijama. To govori o političkim porukama koje se šalju. On je jasno rekao da su njegovi predlozi i zakon 64/11, koji je izneo pred Stejt department, zapravo ideja albanske dijaspore u Sjedinjenim Američkim Državama. Sve to treba posmatrati u širem kontekstu. Izjave Ragmija Mustafe i događaji iz 1991. godine na Kosovu dodatno ukazuju na kontinuitet određenih političkih narativa“, smatra Beriša.

On ocenjuje da se radi o povezanim i veoma opasnim političkim procesima, a cilj koji se pokušava predstaviti jeste stajanje na strani struktura u Prištini, a ne na strani neutralnog pristupa problemima.