Besim Keljmendi tužio Savet zbog nezakonitog razrešenja

Besim Keljmendi, koji je na sednici Tužilačkog saveta Kosova održanoj 20. novembra razrešen sa pozicije vršioca dužnosti glavnog tužioca, podneo je tužbu protiv tog tela, tražeći poništavanje njegove odluke, prenosi Koha.

Keljmendi je predložio određivanje privremene mere – suspenziju izvršenja odluke Tužilačkog saveta i nastavak obavljanja funkcije v. d. glavnog tužioca do donošenja meritorne odluke u ovom predmetu.

Keljmendi je smenjen glasovima pet članova Saveta na sednici 20. novembra, nakon što su on i još četiri člana napustili sastanak.

Prema tužbi za pokretanje upravnog spora, zajedno sa predlogom za određivanje privremene mere, iako odluka tuženog Saveta formalno predstavlja razrešenje tužioca, pošto nije sproveden disciplinski postupak i odluka ne predstavlja disciplinsku meru, tužilac ne može da iskoristi pravo žalbe Vrhovnom sudu, kako to zakon garantuje.

U tužbi, do koje je došla „Zakletva za pravdu”, navodi se da Tužilački savet u odluci o razrešenju tužioca nije tretirao slučaj kao disciplinski, već je odluka, koju je donelo samo pet od 10 izabranih članova, predstavljena kao jedna od redovnih odluka tog tela, koje čine upravni akt.

Zbog toga, pošto je Savet nezavisna institucija garantovana Ustavom i nema nadređeni organ za razmatranje žalbi na njegove odluke, tužilac je ovu tužbu podneo direktno ovom sudu.

U tužbi se naglašava da je 20. novembra sazvan sastanak Saveta na čijem dnevnom redu je bila tačka: Izveštaj izborne komisije iz redova osnovnih tužilaštava iz nevećinske zajednice ili podzastupljenog pola, od 3. novembra. Međutim, pre usvajanja dnevnog reda, zamenica predsedavajućeg, Jehona Grantolli, predložila je da se u dnevni red uvrsti i razrešenje tužioca sa funkcije v. d. glavnog tužioca.

Nakon ovog predloga, pet članova Saveta – Veton Šabani, Arian Gaši, Visar Krasnići i Dardan Vunići – najpre su se usprotivili predlogu, smatrajući ga arbitrarnim i nezakonitim, a zatim odmah napustili sednicu. U tužbi je navedeno da je njihovim odlaskom kvorum automatski pao ispod zakonski propisanog minimuma.

Dalje se navodi da je predsedavajući Ardijan Hajdaraj, postupajući po zakonskoj obavezi, zatvorio sednicu zbog nedostatka kvoruma, što pravno proizvodi konačan efekat i označava kraj svake mogućnosti za donošenje odluka do sazivanja nove sednice.

Prema tužbi, pad kvoruma pravno onemogućava svako odlučivanje, te odluke donete nakon zatvaranja sednice, bez njenog ponovnog sazivanja, predstavljaju akt donet suprotno osnovnoj proceduri i stoga su ništavne.

U tužbi se navodi da je u trenutku donošenja osporene odluke u sali bilo prisutno samo pet članova Saveta, što onemogućava formiranje neophodnog kvoruma.

„Shodno tome, Savet u tom trenutku nije imao konstituisan kolegijalni organ i, kao posledicu, nije imao funkcionalnu nadležnost za donošenje odluka”, stoji u tužbi.

U tužbi se ističe da nezakonito razrešenje direktno narušava autoritet, integritet i javni ugled tužioca, prouzrokujući štetu koja može biti nepopravljiva ukoliko se privremena mera ne odredi odmah.