Bez Srpske liste izbori na severu Kosova neće biti legitimni i predstavljaju rizik

Bez učešća Srpske liste ili podrške Beograda predstojeći izbori na severu Kosova neće biti legitimni i predstavljaju rizik, zaključak je učesnika diskusije u organizaciji društva "Henri Džekson" na temu "Kosovo i Srbija - šta je sledeće".

U Ohridu je propuštena šansa da se postigne dogovor o ovom veoma važnom pitanju, naglasila je izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon.

Prema njenim rečima, na izborima je destabilizujući faktor neučešće Srpske liste.

Fon Kramon je ocenila da treba izvršiti pritisak na Beograd da da zeleno svetlo za učešće Srba na izborima na severu Kosova, i izrazila spremnost da po drugim pitanjima ona vrši pritisak na Kosovo.

Naglasila je da je odluka Srba o napuštanju kosovskih institucija bila pogrešna i da predstavlja problem.

Publicista Tim Džuda je istakao da će nakon izbora uslediti apsurdna situacija da će biti izabrani Albanci, koji neće imati legitimitet, jer Srbi neće učestvovati na glasanju.

I urednica Kosseva Tatjana Lazarević ukazala je da je problem bojkot izbora, i da će to dovesti u pitanje njihov legitimitet.

Bivši ministar spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi rekao je da je zabrinut zato što u Ohridu nije vršen pritisak da se nađe rešenje za predstojeće izbore.

"Imaćemo izbore bez jasnoće ko će predstavljati kosovske Srbe na severu u važnom procesu uspostavljanja samoupravljanja", poručio je on.

Istakao je da izbori bez učešća Srpske liste jesu legalni po zakonu, ali će biti veliki izazov.

Izrazio je nadu da će na idućem sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija biti pronađeno rešenje u cilju postizanja punog legitimiteta izbora.

"U Ohridu je propuštena prilika da se to pitanje reši. Sever Kosova više nama Srba u kosovskim institucijama", podvukao je Seljimi.

Fon Kramon je kazala da deli frustracije u vezi sastanka u Ohridu, dodajući da je očekivala konkretne rokove za sprovođenje sporazuma.

Istakla je da su se lideri umesto spremnosti na postizanje kompromisa u korist građana odlučili za rizikovanje budućnosti i to ne samo Kosova i Srbije, već celog regiona.

Kazala je da se nadala dogovoru o mnogo konkretnih koraka, umesto samo opštih članova i paragrafa u sporazumu i aneksu.

Rekla je da u Briselu svi naporno rade na napretku, i u tome deluju potpuno fer, ne stajući ni na čiju stranu.

"Nadali smo se sporazumu i ulazak u novu fazu pred predstojeće izbore", dodala je Fon Kramon.

Ocenila je da se proces još uvek nalazi na početku, i dodala da na kraju proces normalizacije mora biti puno priznanje Kosova.

Takođe se osvrnula i na ulogu Rusije tvrdeći da Moskva ne želi da se reši kosovsko pitanje i da zato preko srpskih medija lobira da se sporazum ne potpiše.

Isto tako, Fon Kramon je ocenila da Srbija treba da se suoči sa prošlošću i izrazila žaljenje što na komemoraciji povodom NATO bombardovanja nije bilo reči zašto je došlo do toga.

Ukazala je da je, iako, kako tvrdi nije lobista, suočena sa pretnjama, što pokazuje da je propaganda postala još gora nego što je bila.

Džuda je ocenio da je situacija krajem prošle godine bila eksplozivna na Kosovu, i da postignuti sporazum pruža šansu za napredovanje.

Kaže da je deluje da je ono što stoji u papiru "tanko", i da nema onoga o čemu se pričalo - rešenje dve Nemačke.

"Ali dogovor može biti osnova. Ako postoji političke volje puno može da se uradi. Ništa na Kosovu, ni na Balkanu ne može da se uradi bez političke volje. Gde je volje ima puta, a pitanje je samo ima li volje", naglasio je on.

Lazarević je prenela je da se nacionalistička retorika na obe strane povećala i da normalizacija odnosa dva naroda zbog toga ne dobija šansu.

Seljimi je ocenio da je dogovor iz Ohrida "legalno poluprazna čaša".

"Prvi nacrt sporazuma, koji se pojavio u medijima išao je ka rešenju dve Nemačke, a u Ohridu mnogo toga je nestalo, i dobili smo nešto veoma slavo. Ne razumem ni šta su dogovorili u Ohridu", objasnio je on.

Seljimi je kazao da se nada da će izaslanici EU i SAD, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar uspeti da navedu dve strane na dalje dogovore.

"Propuštena je šansa snažne međunarodne angažovanosti da se postigne jasan dokument koji bi jasno dao Kosovu pravo da postoji", rekao je on.

Takođe je kazao da smatra da treba da se ispune sve preuzete obaveze, ali bez kršenja Ustava.