Bocan–Harčenko: Želim da vratim međunarodno pravo u region, pre svega oko KiM

Pokušaću da se izborim, "rame uz rame" sa Srbijom, da se međunarodno pravo vrati u region, jednom i zauvek i to, pre svega po pitanju Kosova, poručio je novi ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.

Bocan – Harčenko je dodao, u intervju Tanjugu, da će Rusija podržati "kompromisno i kreativno rešenje", oko kojeg se moraju dogovoriti Beograd i Priština i koje bi Rusija mogla braniti u Savetu bezbednosti UN.

Kaže u ekskluzivnom intervju za Tanjug da je taj zadatak zasnovan na državnoj politici i saradnji koja je posebno bila naglašena tokom susreta predsednika Putina i Vučića u januaru.

"Ovde je rešenje moguće samo na osnovu kompromisa i naši zapadni partneri moraju promeniti stav. Dokaz za to su poslednji događaji na Kosovu i situacija je ponekad na ivici veoma značanih tenzija. Sada govorim na vrlo diplomatski način, ali situacija je stvarno jako zabrinjavajuća. Ovo govorim u svoje ime, uzimajući u obzir prethodno iskustvo", upozorava Bocan-Harčenko.

Upitan da li ta percepcija da je situacija veoma zabrinjavajuća postoji i na Zapadu, Bocan-Harčenko kaže da "ima sumnji da postoji objektivna ocena situacije".

"Jer, kada bi bila, onda bismo mi bili svedoci pritiska na Prištinu, a pritiska nema, a kad nema pritiska ne verujem da je moguć nastavak dijaloga. U ovom slučaju Priština je kriva, oni su upropastili dijalog a pre toga uopšte nije bilo primene odluka koje su od životnog značaja za Srbe koji žive na KiM, pre svega o formiranju Zajednice srpskih opština na Kosovu. Odluke postoje na papiru, ali bez ikakve realizacije. I EU koja je tražila ove odluke u toku razgovora nije napravila neophodan pritisak u smislu implementacije od strane Prištine. Kroz prste gledaju kada Priština izaziva Srbe, podrzali su formiranje vojske", rekao je on.

Na pitanje da li misli da je moguće da dijalog Beograda i Prištine bude nastavljen, ruski ambasador kaže da sada nema preduslova za to, jer takse i dalje stoje, a nema spremnosti Prištine za primenu prethodnih odluka.

"S druge strane, gledamo, postoje aktivnosti i neke vodeće zemlje EU traže i žele da budu aktivnije i žele da daju doprinos u smislu ponovnog uspostavljanja dijaloga, ali dozvolite da ponovim - neophodan je pritisak na Prištinu", ističe on.

Kako kaže, čuo je u toku pregovora 2006-2007. da neke zapadne zemlje, na pitanje kakav je kompromis moguć, prezentuju svoju viziju - Priština proglašava nezavisnost, uz saglasnost Srbije. A, na pitanje šta nije kompromis - odgovaraju Priština proglašava nezavisnost bez saglasnosti Beograda.

"Ovaj princip i sada stoji, apsolutno izopačen, van ikakve logike a kamoli međunarodnog prava", kaže on.

Na pitanje da li je dogovor uopšte moguć, Bocan-Harčenko kaže: "Naravno, moguće je, zašto ne? Ako svaka strana traži kompromis i ima želju da uzme u obzir interes druge strane i ako postoji dobronamerno međunarodno posredovanje i pomoć, uravnotežena i utemeljena na međunarodnom pravu - Rezoluciji 1244."

Skreće pažnju na činjenicu da jedan broj država na primeru Kosova postavlja neka izmišljena pravila koja nemaju veze sa međunarodnim pravom i upozorava da ukoliko ne bude rešenje da će doći do destabilizacije regiona".

"Nerešeno kosovsko pitanje opterećuje, naravno, Srbiju, ali i region u celini. Zbog toga smo ovde da damo doprinos, da pomognemo i verujem da će se doći do međunarodno-pravnog rešenja. Ali, ne brzo", navodi.

Svako ko bi vam rekao - evo, ja znam kako doći do rešenja - slagao bi. "Niko ne zna. To je moguće samo u okviru otvorenih, pravednih razgovora", rekao je Bocan-Harčenko.

Na pitanje da li bi razgraničenje bilo kompromis o kome svi, pa i on govori, ambasador kaže:

"Za nas je važan dogovor Beograda i Prištine, jer je u tom slučaju moguća podrška SB UN, a na kojim osnovama - to je pitanje pregovora. Teško je govoriti, jer ne želimo da namećemo nekakvo rešenje ili određujemo pravac pregovaranja. Ali, kada se traze kompromisi kreativni pristup je neophodan. "

Na pitanje o mogućnosti promene formata, pa i eventualnog okvira dijloga, kaže da je pitanje interesantno, ali sada nema preduslova za obnavljanje dijaloga, ali što se Rusije tiče stav je principijelan .

"Sve što se tiče inicijativne uloge Beograda, koju mi ohrabrujemo i podržavamo, ako dođe do nekih odluka i ako Srbija zatraži da se Rusija pridridruži nekoj grupi država - mi možemo, zašto da ne, ali sa našim stavom koji mora biti uvažen - uz poštovanje Rezolucije 1244. Mi drugačije nećemo, a mislimo da ni Srbija neće. Trenutno smo spremni da damo doprinos u cilju obnavljanaj dijaloga", poručuje Bocan-Harčenko.

Upitan kako gleda na diplomatsku bitku koju Srbija i predsednik Vučić vode za Kosovo, on kaže da Vučić ima uravnotežen stav na osnovu međunarodnog prava.

"Neophodno je da ovaj stav bude uvažen i shvaćen na pravi način svugde. Razumem da je to izuzetno teško, ali on misli i traži mirno rešenje, kompromis koji bi bio moguć u sadašnjim teškim uslovima, principielno čuvajući stav Srbije, oslanjajući se na volju i mišljenje naroda, znajući kako da odgovori u slučaju krize.”

On dodaje da u razmišljanju predsednika Vučića na prvom mestu vidi diplomatski pristup.

"Možda je pravi izraz reći da Vučić vodi diplomatsku bitku, s obzirom na to koliko je ovo pitanje teško i koliko ima suprotstavljanja. Dosta kreativno, dosta diplomatski, kao moćan državni lider", smatra Bocan-Harčenko.

Rusija je, dodaje, spremna da pomogne, ali kaže da ne zna šta bi još uopšte bilo moguće tražiti od Beograda.

"Što se tiče Abhazije, Južne Osetije...nikakva veza ne postoji sa Kosovom. Isto važi i za Krim, to je potpuno druga priča - Krim se vratio u Rusiju na osnovu referenduma a odlično znamo da na Kosovu nikakvog referenduma nije bilo. Pitanje Krima uopšte ne postoji, kako se kaže, Krim se vratio u rodnu luku. Krim je sastavni, neotuđivi deo RF. Kad tražimo rešenje Kosova mi polazimo od toga da je Kosovo deo Srbije", kaže ambasador.