Borelj: Kurti nije želeo sastanak sa Vučićem, izneo tri uslova za nastavak dijaloga

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Đuzep Borelj izjavio je da premijer Kosova Aljbin Kurti nije želeo tripartitni sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i da je izneo tri uslova da bi se uključio u proces normalizacije odnosa.

"Kurti je izneo tri uslova za njihovo dalje zalaganje. Citiram: prvo, formalizaciju osnovnih sporazuma moraju da potpišu odgovarajući šefovi vlada. Drugo, da se odbaci dopis u kojem je bivša premijerka Srbije Ana Brnabić sredinom decemnbra prošle godine izrazila rezerve koje se odnose na obaveze koje proizilaze iz sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa sa Kosovom, uključujući i aneks primene. Pod tri, predaju Milana Radoičića i njegove paravojne grupe kosovskim vlastima“, rekao je Borelj.

Prema njegovim rečima, Srbija nije bila spremna da ispuni uslove Kosova, pozivajući se na ustavna ograničenja.

"Pre sastanka smo predložili novu implementaciju, ali, nažalost, strane su ostale veoma udaljene oko toga kako treba da se odvija proces normalizacije“, dodao je Borelj.

Podsetivši da je prošle godine postignuta "prekretnica" na putu normalizacije odnosa, Ohridski sporazum, kao jasan okvir za budućnost procesa, Borelj je konstatovao da ni godinu dana kasnije, taj sporazum ostaje neprimenjen.

"Obe strane snose deo odgovornosti zbog toga što nisu učinile ono što su obećale. Nesprovođenje je velika izgubljena prilika za obe strane“, rekao je Borelj.

Naveo je da se deo dogovora odnosio na najosetljivije pitanje u dijalogu – pitanje zaštite srpske manjine kroz formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu.

"I pored toga nije sproveden nijedan korak u njenom uspostavljanju", ukazao je Borelj.

On je kazao da je ideja sastanka bila da se učine pripremni koraci za primenu evropskog nacrta ZSO.

"Stavili smo na sto pripremne korake za osnivanje i predstavili ih pre nekoliko sati. Evropski nacrt statuta, koji nudi moderan evropski način da se pozabavimo ovim osetljivim pitanjem za obnavljanje raznih nalaza za ovu ćorsokak i konstruisali smo moderniji način da se izvučemo iz ovog pitanja”, rekao je Borelj.

On je dodao da je uloga EU da pomogne i da podržimo strane u njihovim naporima u okviru procesa dijaloga i da i dalje ostaje posvećeno tome.

"U tom smislu, proces će se nastaviti. Nastavićemo da radimo na tome. Ugostićemo sledeće nedelje dva glavna pregovarača u Briselu kako bi nastavili razgovore i omogućili da se proces krene dalje. I dalje verujemo da je to u njihovom interesu i u interesu težnji ka evropskim integracijama. Kao Evropska unija, spremni smo da pomognemo na svakom koraku na tom putu", rekao je Borelj novinarima.

Borelj je podsetio da je dijalog bio u zastoju, te je jedan od njegovih najvažnijih ciljeva bio da "dijalog vrati u Brisel".

Naveo je da, posmatrajući proces normalizacije odnose tokom protekle četiri godine, to nije bio lak period, jer se sve odvijalo u izuzetno složenom geopolitičkom kontekstu.

"Suočili smo se sa višestrukim krizama, tenzijama i eskalacijama, pre svega po pitanju registarskih tablica i sporazuma o slobodi kretanja. Videli smo barikade, proteste, nasilne proteste, povređenih 19 pripadnika Kfora u maju prošle godine. To je bio jedan opasan trenutak. I oružani napad u septembru prošle godine u kojem je jedan kosovski policaja poginuo, a drugi ranjen. To bio drugi opasan trenutak", rekao je Borelj.

Uprkos svim izazovima i teškoćama bilo je, kazao je on, i uspeha, poput sprovođeja energetske mape puta.