Britanski mediji: Džonson sledeći generalni sekretar NATO

Premijer Ujedinjenog Kraljevstva Boris Džonson ima podršku ukrajinskih i torijevskih poslanika da bude sledeći generalni sekretar NATO-a kada ova uloga visokog profila postane slobodna, prenosi britanski Telegraf.

Iako skeptici sugerišu da bi Džonsona verovatno dočekao francuski veto, njega podržavaju visoki torijevci da bude sledeći generalni sekretar NATO-a.

Premijer će se kandidovati da popuni ključnu odbrambenu funkciju umesto Jensa Stoltenberga za kojeg se očekuje da će se povući u septembru sledeće godine.

Džonson je za tu funkciju odabran posle Bena Volasa ministra odbrane i Tereze Mej i Dejvida Kamerona bivših premijera.

Tajming funkcije bi Džonsonu omogućio neko vreme da napuni baterije nakon što se povuče sa mesta premijera 6. septembra.

On bi morao da da ostavku kao poslanik da bi preuzeo tu ulogu, koju jednoglasno imenuju zemlje članice NATO-a.

Britanski kandidat je već dugo predlagan za tu ulogu zbog nepoverenja SAD u druge ličnosti iz Evropske unije, s obzirom na ponovljene predloge planova za novu vojsku EU.

Velikoj Britaniji takođe veruju baltičke države, a Džonson je lično dobio međunarodne kredite za pomoć u izgradnji međunarodne koalicije protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.

Poslanik Ričard Draks, visoki konzervativni član biračkog odbora za odbranu, rekao je da bi podržao premijera za tu ulogu ako to želi.

Bivši ministar za Bregzit Dejvid Džons kazao je da je Džonson predvodio zapadni odgovor Putinu.

"Boris je bio taj koji je otišao u Švedsku i Finsku i pozvao lidere obe zemlje da podnesu zahteve za članstvo u NATO, što su, naravno, i uradili", istakao je Džons.

Međutim, među najvišim zvaničnicima postoji zabrinutost, a lord Denat, bivši šef britanske vojske, rekao je da ne može da podrži  Džonsona zbog njegovog karaktera.

„Nesumnjivo je učinio mnogo dobrih stvari i naša puna podrška Ukrajini je fantastična. Ali bojim se da su to lične stvari, nedostatak integriteta, nedostatak poverenja. Iskreno, ne želimo da izlažemo Borisa Džonsona na međunarodnoj sceni za još podsmeha. On je nacionalna sramota", naglasio je on.

Sledeći šef NATO-a treba biti imenovan ovog septembra, ali je odloženo za sledeću godinu zbog krize u Ukrajini.

Poslednji britanski političar koji je postao generalni sekretar NATO-a, jedan od najviših svetskih imenovanja za odbranu, bio je lord Robertson iz Port Elena koji je u to vreme bio sekretar za radnu odbranu 1999.godine.

Ukrajinski poslanik Oleksij Gončarenko bio je na čelu poziva da Džonson preuzme tu funkciju kada sadašnji generalni sekretar Jens Stoltenberg ode sledeće godine.

„Vodstvo Borisa Džonsona tokom ovog rata je obezbedilo da su vitalne vojne, ekonomske i humanitarne zalihe bile obezbeđene Ukrajini. Velika Britanija je bila jedan od naših najvažnijih pristalica i uvela je značajne sankcije Rusiji. On bi bio prava osoba da preuzme dužnost od Jensa Stoltenberga, jer razume izazove sa kojima se suočavaju NATO i Zapad. On će uvek podržavati Ukrajinu u našoj borbi protiv Hitlera 21. veka i podržavaće članice NATO-a i NATO ciljeve sa istim nivoom neprekidne podrške", rekao je Gončarenko.