Čalovska Hercog: Kosovo na visokom 16. mestu u istraživanju o sreći - upitno i zbunjujuće 

Psihijatar Nevena Čalovska Hercog smatra da je veoma uputno i zbunjujuće to što je Kosovo na visokom 16. mestu globalnog istraživanja o percepciji sreće, jer je, pojašnjava, sreća subjektivni doživljaj koji je teško izmeriti. Ona u izjavi za Kosovo onlajn naglašava da taj rezultat može biti i politizovan.

Čalovska Hercog je rekla da treba biti veoma kritičan u interpretaciji rezultata istraživanja.

„Taj rezultat je zbunjujući i upitan. Znajući, barem donekle kakvi su tamo uslovi za život, koliki je stepen predvidivosti, koliko je ekonomsko-politička situacija neizvesna ili izvesna, možemo da se čudimo kako neko može u takvom kontekstu da govori da je srećan. Da li on govori o nekom svom najintimnijem doživljaju sreće? Znate, zaljubljeni ljudi kažu da su srećni gde god da se nalaze. A koliko je to, ipak, politizovana poruka? Treba biti veoma kritičan u interpretaciji ovih rezultata“, kazala je Čalovska Hercog.

Objašnjava da je doživljaj sreće u domenu subjektivnog doživljaja i veoma ga je teško izmeriti. 

„Ono što mi znamo jeste da postoji definitivno genetska predispozicija za ljude da budu optimisti ili pesimisti, što sigurno oblikuje njihov doživljaj. Drugi deo pripada okolnostima koje nisu promenljive. To se odnosi na to da li neko živi u Izraelu, u Srbiji, u Danskoj. Život u određenom kontekstu sigurno definiše koliki je stepen predvidivosti i šta čovek može da očekuje u kriznoj situaciji od društvene zajednice ili države. To predstavlja jedan deo ličnog ili porodičnog zadovoljstva“, naglasila je Čalovska Hercog.

Dodala je da treći deo pripada mogućnostima i on čini 25-30 odsto ukupnog doživljaja zadovoljstva ili sreće. 

„To je ono što mi možemo da učinimo sa našim životima. Tu se radi o tome koliko možemo da angažujemo svoje snage, da sačuvamo sposobnost da damo smisao svom životu, da uživamo u bliskim odnosima koje imamo, koji su definitivno visoko protektivan faktor za naše zdravlje i našu dobrobit“, napomenula je ona.

Na pitanje u kojoj meri ekonomska i politička situacija čine čovekov doživljaj sreće, Čalovska Hercog odgovara da one predstavljaju 30 do 40 odsto sreće i spadaju u date okolnosti. 

„Veliko je pitanje u kojoj meri mi individualno, kao grupa građana, politička partija ili građanski pokret možemo da utičemo na okolnosti. U nekim zemljama više, u nekim manje. U nekim vremenima više, u nekim je manje. Ono što lično i porodično možemo da učinimo jeste da sačuvamo sposobnost da nalazimo smisao u svom životu. Često se koristi terapija smisla u pravcu psihoterapije koji se zove logoterapija. Njen začetnik je čovek koji je prošao kroz Holokaust, ali je u najstrašnijim uslovima umeo da sačuva integritet i smisao svog života. Kada znamo šta ne možemo, hajde da vidimo šta možemo“, zaključila je Čalovska Hercog.