Canaj: Opozicija treba da glasa za predsednika samo uz politički dogovor

Politički analitičar Bljerim Canaj rekao je da, kada dođe vreme, opozicija ne bi trebalo da glasa za predsednika bez kompromisa. Ne bi trebalo da učini ovaj korak kao čin političke opstrukcije, već kao čin odbrane demokratskog poretka.

U ustavnim demokratijama, predsednik nije institucionalni ukras niti instrument parlamentarne većine, kaže Canaj, a on/ona je deo „kontrola i ravnoteže“ osmišljenih upravo da obuzdaju transformaciju izborne većine u apsolutnu vlast.

„Iz onoga što smo videli i iskusili poslednjih godina na Kosovu, jasno smo primetili da kada se predsednik izabere bez političkog dogovora i bez minimalnog konsenzusa, on/ona gubi svoju korektivnu funkciju i svodi se na produžetak izvršne vlasti. Ovo je tipičan proces onoga što je Farid Zakarija nazvao 'neoliberalnom demokratijom', gde izbori zapravo i legalno postoje, ali ograničenje vlasti nestaje!“, rekao je on u objavi na Fejsbuku.

Naveo je da je takva logika direktno povezana sa „majoritarizmom“, gde privremena većina izjednačava izbornu pobedu sa pravom na vladavinu bez ograničenja.

„Kako tvrdi Jan-Verner Miler, vladajući populizam ne priznaje opoziciju kao legitimnog predstavnika, već kao moralno odstupanje od 'volje naroda'. U tom smislu, odbacivanje kompromisa nije neutralnost, već prihvatanje teze da samo većina ima pravo na političko postojanje. U ovom kontekstu, treba razumeti i retoriku političke arogancije i pretnji novim izborima u slučaju predsednikovog neglasanja, praćene upozorenjima o sve većim procentima. Ovo nije izraz demokratske konkurencije, već klasičan element 'izbornog autoritarizma' prema konceptualizaciji Stivena Levitskog i Lukana Veja. Oni opisuju kako izbori postaju instrument legitimizacije vlasti, a ne postaju mehanizam odgovornosti. Stoga, što je pobeda dublja, to je suštinska demokratija slabija“, ocenio je Canaj.

Zbog toga je zaključio da opozicija zaista nema šta da izgubi na izborima, dodavši da se čak ni za Kosovo ništa suštinski se ne menja čak i ako bi vladajuća stranka dobila preko 70 odsto glasova.

Sa više od 50 odsto i kontrolisanim predsednikom, ili čak 90 odsto, navodi Canaj, struktura vlasti ostaje ista sa koncentracijom moći, delegitimizacijom opozicije i neutralizacijom nadzornih institucija. 

„Konačna tvrdnja da opozicija, tražeći kompromis, 'ugrožava politički poredak' deo je tipičnog diskursa neoliberalne demokratije, gde se stabilnost izjednačava sa pokornošću, a red sa tišinom. Huan Linc je upozorio da je upravo ova vrsta 'nametnute stabilnosti' preteča demokratske degradacije, jer lišava sistem njegove sposobnosti za samokorekciju. Stoga, opozicija ima ne samo politički interes već i normativnu obavezu da ponovo uđe u institucionalnu i, ako je potrebno, izbornu bitku. Ne zbog iluzije brze pobede, već da ne bi predala javni prostor bez otpora procesu autokratske konsolidacije koji se maskira kao narodna volja“, naveo je Canaj.