Čelić: Beograd diplomatskim sredstvima da ukaže na obavezu da protiv učesnika barikada nema represivnih mera

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić mišljenja je da bi poternice koje je Specijalno tužilaštvo u Prištini izdalo za 11 Srba zbog učešća u barikadama na severu Kosova tokom 2022. godine, mogle da budu poništene ako bi Vašington i Brisel podsetili Prištinu da je pre tri godine pružila uveravanja da ne postoje spiskovi za hapšenje učesnika u barikadama.

Čelić takođe kaže da čak i da je Beograd od Amerike i Evropske unije 2022. dobio samo usmene garancije da neće biti represivnih mera protiv učesnika barikada, a na osnovu kojih su barikade uklonjene, pravno gledano nema nikakvog razloga da se te garancije ne poštuju.

„Ako tumačimo strogo po Bečkoj konvenciji o ugovornom pravu, i usmena forma obavezuje. Usmena forma ugovora je validna ako su ugovorne strane saglasne s tim. Takav je, recimo, bio sporazum Tito-Brant iz 1973. godine. Neke usmene sporazume imali smo čak i između Beograda i Prištine, oko ličnih karata ili tablica, svi su bili u usmenoj formi. Prema tome i u ovom slučaju vidimo da je očigledno deo klauzula bio u usmenoj formi i sada je za očekivati da se postupi po tim usmenim delovima sporazuma, delom potvrđenim od strane Evropske unije ili Stejt departmenta“, navodi Čelić za Kosovo onlajn.

Međutim, kako konstatuje, kada je reč o Srbima na Kosovu, stvari su odavno u domenu sile, a pravo se i ovoga puta povuklo i biva poraženo pred politikom i silom.

„I pravnici, kao i akteri ovih sporazuma na strani Beograda trebalo bi da podsete međunarodnu zajednicu na garancije koje je dala, na usmene elemente tih dogovora, koji su sastavni deo i pisanih, i da oni imaju jednaku pravnu snagu i da moraju da se poštuju. Nije stvar Prištine da se ponaša kao da je reč o nekom švedskom stolu pa da poštuje ono što njoj odgovara, a ono što joj ne odgovara da ne poštuje, odnosno da koristi za progon Srba, jer u tom slučaju bi stotine i hiljade Srba moglo da bude krivično progonjeno od strane Prištine. To se ne sme dozvoliti jer za to ne postoji ni pravni, ni politički, ni moralni argument“, ističe Čelić. 

On ocenjuje da Priština ovakvim potezima sa raspisivanjem poternica vešto koristi međunarodni momentum u kom Kosovo Americi nije u zenitu pažnje, već u prikrajku.

„Na Srbiji je da pokuša da ukaže, koliko je to moguće svim diplomatskim sredstvima, na obavezu koja nije samo obaveza Prištine već obaveza i Vašingtona i Brisela koji su je preuzeli u pregovoračkom procesu, bilo kao strane koje su direktno facilitatori, bilo kao strane indirektno u senci, što je bio slučaj sa SAD i podseti ih da i oni imaju obavezu i odgovornost za stanje ljudskih prava Srba na KiM“, kaže Čelić.