Čelić: Ne verujem da će se voditi dijalog o imovini, Prištini to ne odgovara

Docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Severnoj Mitrovici Duško Čelić ne veruje da pitanje imovine na Kosovu može da se nađe na dnevnom redu dijaloga Beograda i Prištine jer je briselski pregovarački okvir, kako smatra, sačinjen tako da odgovara Prištini, zbog čega za dijalog ne može da se kandiduje bilo koje pitanje koje odgovara Beogradu.

Briselski pregovarački okvir, prema oceni Čelića, je dobrim delom izvan Rezolucije 1244, jer se obe strane uslovno rečeno tretiraju ravnopravno.  

"Kandidovanje pitanja koja bi trebalo da budu predmet pregovora može da se učini samo uz obostranu saglasnost obeju strana i zato ne verujem da u takvom pregovaračkom okviru uopšte može da se kandiduje bilo koje pitanje koje odgovara Beogradu, odnosno Srbima na Kosovu i Metohiji, pa tako i pitanje imovine na Kosovu i Metohiji", kaže Čelić.

On podseća da se Priština još 2008. godine Ahtisarijevim planom obavezala da donese Zakon o restituciji, odnosno o povratku oduzete imovine nakon 1945. godine, ali da se o tu obavezu oglušila, kao da ne postoji. 

"U međuvremenu Priština je izgradila niz kvazi-institucionalnih i kvazi-sistemskih mera kojima uzurpira kako privatnu imovinu Srba, tako i ono što nazivamo društvenom imovinom i državnom imovinom nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Bojim se da je slobodni prostor za delovanje administracije u Prištini i Aljbina Kurtija veoma velik, da Zapad toleriše takvo njegovo ponašanje iz više razloga i bojim se zloupotreba i izmišljanja 'razloga' zbog kojih će se uzurpirati zgrade koje su u državnoj imovini Republike Srbije i nekadašnje SRJ ili u društvenoj svojini, odnosno da će one namenu menjati veštački", kaže Čelić.

Aljbin Kurti će, kako dodaje, to pokušati da učini šireći lepezu institucionalnog pritiska na Srbe, naročito na severu Kosova, ali i u ostalim opštinama u kojima su Srbi u većini, ignorišući u potpunosti većinsku volju stanovništva, njegove potrebe, prava i ustaljen način života. 

"Sve je to protivno čak i onom pravnom okviru koji je sama Priština usvojila i to će nastaviti da čini i u budućnosti", zaključuje Čelić.