Čović: Srbija da gleda sebe i vrlo pažljivo da analizira ko su joj pravi prijatelji

Srbiji najviše odgovara onaj stav koji je u direktnoj vezi sa našim državnim i nacionalnim interesima i našim Ustavom, a to je da je Kosovo neotuđivi deo države Srbije potvrđen Rezolucijom 1244. Srbija ne može ništa novo da doživi, što već nije doživela od Zapada, i zato treba dobro da razlikujemo prijatelje od neprijatelja, rekao je za Sputnjik Nebojša Čović, bivši šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju.

„Mislim da se geopolitičke prilike u svetu ubrzano menjaju, a žurba kolektivnog Zapada da nas prevare i obmanu i da nas pod pritiskom uvedu u potpisivanja kojekakvih skandaloznih dokumenata, pod izgovorima da će nam tada biti bolje je suluda. Jasno je da oni to rade da bi Rusima izbili adut zbog koga je pokrenuta specijalna vojna operacija u Ukrajini,“ kaže Čović.

Navodi da su Rusi s pravom postavili pitanje kako je moglo da se desi nezavisnost Kosova, a njima se osporava pravo da isto postupe prema Krimu, Donjecku i tako dalje.

„Rusija u svom slučaju tumači međunarodno pravo onako kako ga je Zapad tumačio u slučaju Kosova i Metohije. Pa kad je Zapad srušio to međunarodno pravo prvi, o čemu se već dve decenije raspravlja? Onda svako to može da uradi, jer Zapad je Kosovom otvorio Pandorinu kutiju,“ smatra Čović.

On ponavlja da Srbija mora da gleda sebe prvenstveno, ali i da vrlo pažljivo analizira ko su joj pravi prijatelji.

„U poslednje vreme pretrpani smo izlivima velikih prijateljstava preko medija, upozorenja šta sve može da nam se dogodi… Počev od privrede, pa na dalje. Ali, ništa Srbija ne može novo da doživi što već nije doživela od Zapada,“ uveren je Čović.

Iz tog razloga ne bi trebalo, kako smatra, da pre svega da se narod plaši raznim medijskim bombama niti da se slepo veruje u blagoglagoljivost nečijih reči, za koje je poznato da ne misle Srbiji dobro u suštini. U svetlu ovog svog mišljenja Čović je potpuno saglasan sa izjavom srpskog predsednika da će se pojačavati pritisak na Srbiju oko Kosova kako se bude pojačavao sukob u Ukrajini.

„Naravno, s tim što mi ne bi trebalo da trošimo energiju na naše unutrašnje nesuglasice posebno jer se u našoj političkoj javnosti još nije iskristalisalo ko je za šta, u smislu ko stoji iza kakvih projekata i naručenih pristupa. Pritom, svi koji stoje iza evropske ponude za Kosovo zašto ne dođu, pa ne potpišu ta što javna što tajna dokumenta,“ kaže Čović, aludirajući na one političke krugove u Srbiji koji su kako je rekao bili vrlo neaktivni po ovom pitanju u vreme dok su bili na vlasti, a sada, jer nemaju nikakvu obavezu lagano iznose stavove i traže da se uradi nešto što oni nisu uradili.

Čović ističe da nije vođenje države posao na dnevnom nivou, već posao koji zahteva da se sagleda i perspektiva u kojoj bismo mi kao narod i država mogli da se nađemo u budućnosti.

“Kosovo za nas nije samo istorija i neka priča o zavetima, već su naši koreni tamo, a narod koji izgubi korene više nije narod, a kad nema naroda nema ni države“ kaže Čović.

Dodaje da je nemoguće verovati Zapadu da Srbiji želi dobro i podseća da je bivši državni sekretar SAD Majkl Pompeo nedavno sam najbolje opisao kakvu spoljnu politiku Amerika vodi rečima da je ona zasnovana na lažima, krađama i varanju.

Sputnjik podseća da je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je nedavno da će konačan status Kosova biti definisan „u drugim geopolitičkim uslovima“, i po završetku „sukoba sa Zapadom na teritoriji Ukrajine“ u kojem će „sigurno pobediti Rusija“.

On je u intervjuu agenciji Beta kazao da je razumeo da francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog pitanja nije prihvatljiv za Srbiju, jer predviđa neprotivljenje Srbije da Kosovo postane član svih međunarodnih organizacija.

S druge strane američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil je Srbiji poručio da treba da se odluči i da učini ono što je u njenom najboljem interesu, što je po njemu „želja Srbije“ da postane deo EU i pređe završni deo svog puta na Zapad.