Ćurčić: Uspon desnice u EU neće uticati na promenu politike prema Zapadnom Balkanu

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić izjavio je da bez obzira na uspon desnice u Evropi, ipak ne treba očekivati da će rezultati predstojećih izbora za Evropski parlament uticati na promenu politike prema Zapadnom Balkanu i dijalogu Beograda i Prištine.

„Ne treba očekivati da će rezultati budućih evropskih izbora uticati na sam tok dijaloga Beograda i Prištine. Međutim, ono što je realnije je da će doći do raspleta na međunarodnom nivou, pre svega izbori u SAD, pitanje krize na Bliskom istoku, odnosa Evropa-SAD, ali i Evropa-Rusija i Rusija - SAD“, kaže Ćurčić za Kosovo onlajn.

Kao ključan razlog navodi da Evropski parlament nema značajniju ulogu u institucionalnom mehanizmu, ali i da učešće u vlasti desničarskih partija ne znači i radikalnu promenu politike.

„Evropski parlament nema toliko važnu ulogu u institucionalnom mehanizmu EU. To je dogovor među državama. Ali, u tom smeru bi trebalo očekivati da bi pojedinačni izbori u evropskim državama mogli da oblikuju politike tih država prema EU. Videli smo na primeru Holandije kako je potencijalno moglo da utiče dolazak Gerta Vildersa na vlast. Opet, primeri iz Italije i Švedske nam pokazuju da se suštinski kurs tih zemalja nije mnogo promenio. Čak je u slučaju Švedske, prilikom ulaska ekstremno desnih demokrata u vladu, pokazalo da su oni samo ubrzali proces integracije te zemlje u Nato. Dakle, ne treba očekivati da će Evropski parlament biti sam odraz promena, ali može se reći da će biti indikator narednih izbora“, kaže Ćurčić.

On podseća da se sledeće godine održavaju nacionalni izbori u ključnim članicama EU.

„Ne treba zaboraviti da sem saveznih izbora u Nemačkoj, slede izbori u Francuskoj i Italiji. Italija je specifična zemlja gde se često dešavaju prevremeni izbori. Tu je i Španija koja nam pogotovo može biti zanimljiva zbog slučaja secesije Katalonije i ne samo nje, već i Baskije. To su zemlje koje mogu da utiču na događaje kod nas“, kazao je Čurčić.

Govoreći o predstojećim izborima za Evropski parlament, Ćurčić kaže da su prognoze da bi značajnije rezultate mogle da postignu Identitet i demokratija (ID) i Evropska konzervativno reformistička partija, dve čvrsto desno orjentisane stranke, sa jasnim evroskepticizmom.

„Ipak, očekuje se da oni neće ući u vlast, ali da će biti veoma snažna opozicija“, kaže Ćurčić.

Procene su, dodaje, i da bi najveći gubnitnici izbora za Evropski parlament mogle da budu krajnje levo orjentisane stranke.

„Očekuje se da bi stranke levog centra, pre svega Socijalisti i Demokrate trebalo da ponove izborni rezultat od prethodnih godina. Liberali, Zeleni i Socijal-demokrate trebalo bi da ostanu na istom nivou“, rekao je Čurčić.

Ističe da je više razloga za fenomen uspona, jačanje desnice u Evropi.

„Uspon desnice ima višestruke korene. Pre svega to su problemi institucionalne definicije Evropske unije. Da li ona treba da ide ka nekoj čvršćoj centralizaciji ili treba da ide ka decentralizaciji Evrope nacija“, ističe Ćurčić.

Upozorava i da treba biti uprezan u ocenama o usponu desnice u EU zato što su na političkoj sceni „tri nijanse“ desno orjentisanih stranaka.

„Prva je grupacija stranaka desnog centra okupljena oko Evropske narodne partije, međutim one su kroz istoriju pokazale da su veoma dosledni čuvari evropskih integracija. Stranka koja pripada toj grupaciji je Hrišćansko demokratska unija u Nemačkoj gde je dugogodišnji vođa bila Angela Merkel“, objašnjava Ćurčić.

Dodaje da druge dve grupacije - čvršće desno, okupljene oko Identiteta i demokratije (ID) i Konzervativno reformistička partije nemaju jasan odnos prema EU, a s druge strane su veliki kritičari politike migracija i liberalnih vrednosti.

„Oni su pokazali kritičnost i prema euro zoni, a i prema modelima finansijske i vojne integracije EU koje doduše, zbog rata u Ukrajini više ne mogu da se realizuju zato što se Nato pokazao kao centralni čvor“, naveo je Ćurčić.