Ćurčić: Proširenje EU na Zapadni Balkan uslovljeno „istočnim partnerstvom“

Istraživač Instituta za evropske studije Petar Ćurčić kaže da je pitanje proširenja EU zemljama Zapadnog Balkana vezano za bezbednosno-ekonomske probleme unutar Unije, ali i fokus koji će nova evropska administracija imati prema „istočnom partnerstvu“, odnosno Moldaviji, Ukrajini i Gruziji.

„Pitanje proširenja zavisiće od globalnih odnose Evrope pre svega prema istočnom partnerstvu. Govorimo o Moldaviji, Ukrajini i Gruziji. Dakle, bez i tog proširenja čini se da nema proširenja za Zapadni Balkan. Videćemo da li će zapadnobalkanske zemlje uspeti da se uključe u ovaj proces“, izjavio je Ćurčić za Kosovo onlajn.

Precizira da nov pristup EU zahteva ne samo administrativne promene u Uniji, već i investicije ka Srbiji, ali i drugim zemljama Zapadnog Balkana.

„Meni se čini da će taj novi pristup zahtevati ne samo administrativne promene i naravno neku vrstu približavanja politikama proširenja, nego će podrazumevati i vrstu investicija koje bi trebalo da se usmere ne samo ka Srbiji kao najvažnijoj zapadnobalkaskoj zemlji, već i prema ostalim zapadnobalkanskim zemljama“, kaže Ćurčić.

Dodaje da je problem i u još nerešenim „tehničkim pitanjima“. „Naravno, to je niz tehničkih pitanja koja još uvek ostaju nerešena, recimo pitanje granica, zagađenja, vladavine prava... Migracije će biti isto u fokusu. Videli smo primer italijanske vlade koja je sa Albanijom sada potpisala nekoliko važnih sporazuma po primanju migranata. To su sve bezbednosno - ekonomski problemi koji će zahtevati zajedničko delovanje“, smatra Ćurčić.

Naglašava da će budućnost proširenja zavisiti i od ukupne spoljno-političke konstelacije, ali da će se „karte otvoriti“ tek kada se donese novi evropski budžet.

„To će zavisiti od ukupne spoljno-političke konstelacije, ali ne treba zaboraviti i unutrašnje političke konstelacije. Mislim da će vrlo važan indikator da li Evropska unija planira nova proširenja ili ne, biti i novi budžetski ciklus u 2027. Dakle, ova evropska administracija, kao i naredna nemačka vlada imaće veoma važnu misiju, a to je da odredi na koji način će biti osnove nove finansijske politike funkcionisanja evropskih institucija i naravno na koji način će Evropska unija izgledati u narednom periodu, u narednih skoro deceniju“, precizira Ćurčić.

Upozorava i da je teško proceniti kako će se ta promena strategija odvijati u praksi zato što će najviše zavisiti od volje političkih aktera.

„Vrlo je teško odrediti u ovom trenutku na koji način će se procesi odvijati u narednim godinama“, zaključio je Ćurčić.