Dačić: Mora da postoji pravda i za srpske žrtve

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić izjavio je danas da je teško predvideti da li će sudski procesi protiv bivših pripadnika OVK za ratne zločine nad Srbima na Kosovu završiti presudama, ali da je važno da se o tome priča, jer mora da postoji pravda i za srpske žrtve, prenosi Tanjug.

Dačić je podsetio da je Sud za ratne zločine fomiran na zahtev Saveta bezbednosti UN i da bi bio formiran i da to nije uradila Priština koja sada, kako je ocenio, beži od realnosti i želi da ga ukine.

"Jedan od zahteva Prištine na sastanku u Beloj kući bila je odredba da se zajedno zalažemo da se ukinu međunarodni sudovi", rekao je Dačić za TV Hepi.

Na podsećanje da je Hašim Tači pominjao inicijativu o proglašenju opšte amnestije i za Srbe i za Albance, kada je reč o ratnim zločinima, Dačić je naveo da je to uobičajeno posle ratnih dešavanja, osim za najteža dela, ali da bi to trebalo primeniti ne samo na Kosovu, već i u BiH, Hrvatskoj...

"Mi smo to predlagali godinama, ali oni to ne žele, jer misle da samo Srbi treba da odgovaraju za ratne zločine", rekao je Dačić.

Komentarišući optužbe iz Prištine da je navodno počinio ratne zločine na Kosovu i pozive da bude saslušan pred sudom, Dačić je kazao da se devedesetih nije bavio državnim poslovima, već da je bio portparol SPS, za razliku od Fatmira Ljimaja i ostalih pripadnika OVK koji su, kako je rekao, bili u šumi i ubijali Srbe.

Upitan za ishod američkih izbora, Dačić je ponovio da ne očekuje promenu nove američke administracije u odnosu prema Srbiji i odbacio tvrdnje da naša zemlja može da snosi posledice zato što je, navodno, indirektno učestvovala u izbornoj kampanji Donalda Trampa.

"Tramp je kao predsednik zakazivao spoljnopolitičke aktivnosti, šta je trebalo Srbija da uradi, da kaže da će sačekati da li će on ponovo biti izabran za predsednika", prokomentarisao je Dačić.

Izrazio je uverenje da sa Bajdenom neće biti povratka u devedesete kada je reč o odnosu SAD prema Srbiji uz ocenu da se mogu tražiti "nijanse" u različitom pristupu Bajdenovog ili Trampovog tima određenim problemima, kao što je dijalog o Kosovu  ili pitanje ambasade u Jerusalimu.

"Bajden je devedesetih bio jedan od najžešćih i najaktivnijih kada se govorilo o krivici Srbije i srpskog naroda, ali to je prošlost", rekao je Dačić.

Dodao je da je Bajdena upoznao 2009. godine, kada je kao potpredsednik SAD posetio Srbiju i da su se posle toga više puta sreli, te da je bila očigledna promena nejgove retorike i stava prema našoj zemlji.

"Bajden je tada bio umeren, govorio je o potrebi pomirenja oko KiM, da se prevaziđu problemi, da je istorija 'najveći neprijatelj budućnosti", ispričao je Dačić.