Dan sećanja na stradale u NATO agresiji; Patrijarh Porfirije: Ne treba da sudimo, treba da se setimo i kažemo istinu

Svečanom akademijom u beogradskoj Kombank dvorani, večeras je obeležen Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine.

Akademija je počela himnom Srbije "Bože pravde", a nakon obraćanja uslediće umetnički program.

Prvi se obratio patrijarh srpski Porfirije koji je naveo da "smo se mi okupili ovde ne da sudimo, nego da se setimo i da možemo da kažemo šta je istina".

"Pre nego što sam pošao ka ovom mestu večeras otvorio sam novi zavet i našao se na početku sedme glave jevanđelja po Mateju gde stoji: "Ne sudite da vam se ne sudi". Mi smo se ovde sakupili ne da sudimo već da se setimo i da možemo da kažemo šta je istina. Sećamo se svake žrtve, a imena mnogih stradalih te 1999. godine mogu biti upisana u kalendar SPC. Tih dana pojavila se i hrišćanska solidarnost. Tih dana delili smo sve. Kažu da je srpski narod 1995. godine izgubio tu hrišćansku solidarnost, a za tih 78 dana vratila se. Šta nas je održalo tokom tog neviđenog zla? Šta nas je održalo tokom albanske golgote u Prvom svetskom ratu? Šta će nas održati tokom ove epidemije? Održaće nas ta solidarnost, hrišćanska ljubav. Zdrava porodica, supruga, deca, to su temelji društva. Samo onda kada smo utemeljeni u sopstvenom identitetu i znamo ko smo i šta smo, to je garant da ćemo znati da razgovaramo i sa drugima poštujući njih", rekao je patrijarh.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se zahvalio svima "što smo večeras zajedno" i poručio da je srpski duh nesalomiv.

"Niko nikad nije odgovarao za ove zločine. Niko za 2.500 hiljade ubijenih civila, policajaca... i sve to samo zato što su branili svoje. Objasniti to sada, 22 godine nakon agresije nije moguće. Ne postoji opravdanje. Nema smisla. Ostala su samo imena kao večiti greh koji je počinjen", rekao je Vučić na početku svog obraćanja.

Predsednik je u svom obraćanju pročitao imena dece poginule u NATO bombardovanju i rekao da je "jedno dete dnevno" najmučnija NATO brojka iz 1999.godine.

"Miljana Milić, petnaest godina, Vladimir Milić, dvanaest godina, Miomir Mladenović, četrnaest godina, Dragan Dimić, tri godine, Julijana Brudar, deset godina, Olivera Maksimović, dvanaest godina, Miroslav Knežević, trinaest godina, Dajana Pavlović, pet godina, Stevan Pavlović, osam godina, Marko Simić, dve godine, Milica Rakić, tri godine, Ivan Ivančić, sedam godina, Marko Ivanović, tri godine... I tako, sedamdeset devet imena, i to ne samo srpskih", rekao je predsednik Srbije.

On je podsetio i da je šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani ubijeno u koloni koja se vraćala kući u Prizren.

"To je, u jednom naslovu, na zapadu, jednostavno objašnjeno "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, Sanju Milenković... nije mogla da računa ni na takvo objašnjenje. Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom", naglasio je predsednik Srbije i nastavio:

"Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, decu, muževe, ali obraz nikada. Izgubili smo teritorije, milijarde, i sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene zemlje", rekao je Vučić.

Prisutnima se obratio predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik

"Često govorim na ovakvim mestima, ali kad god probam nešto da napišem nedostaje mi reči jer ne znam kojima da opišem bol i tugu na ovakvim mestima. Naš srpski jezik ima 150.000 reči, to sam negde pročitao, ali nekako kad dođem sa ovakvog događaja mislim da nisam ništa ni rekao. Zato mislim da je najadekvatniji odgovor tišina koja je naše majke, žene i decu odvela u noć. Taj NATO je želeo da pokaže svoju snagu time što je bacao bombe u Srbiji i Republici Srpskoj. Tragove tog osiromašenog uranijuma osećamo i danas i mnogi oboljevaju. Slali su nam "milosrdne anđele" da ubijaju naše ljude. Tamo gde je bilo ljudskih žrtava nazivali su to kolateralnom štetom. Bog je danas dao jaku Srbiju i jaku Republiku Srpsku koja se bori da očuva svoj identitet. Imamo zajedničku veru, jezik, krsnu slavu, volju da živimo u istoj državi. Nisu nas uništili ni Jasenovci ni ostale nevolje. Znam da današnja Srbija koja postaje lider i ima jake institucije i vođstvo, koja želi mir u regionu, može da postane faktor tog mira. Neka živi Srbija, Republika Srpska i neka večno živi srpski narod", rekao je Dodik.

Na današnji dan, 24. marta 1999. godine, počela je NATO agresija na tadašnju SR Jugoslaviju, u kojoj je tokom neprekidnih 78 dana vazdušnih napada, prema podacima koji zvanično nisu usaglašeni, poginulo između 1.500 i 3.500 ljudi, a povređeno više od 12.000 ljudi. Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom vazdušne agresije Alijanse ubijeno je 2.500 civila, među njima 89 dece i 1.031 pripadnik Vojske i policije.

Prema istom izvoru teže i lakše je ranjeno oko 6.000 civila, od kojih 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba se i danas vodi kao nestalo.

Za 11 nedelja svakodnevnih vazdušnih napada NATO je izvršio 2.300 udara na tadašnju SR Jugoslaviju i bacio 22.000 tona projektila, među njima i 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i bombi punjenih obogaćenim uranijumom.

Tokom intevencije teško au oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture, crkve i manastiri.

Procene štete kreću se od 30 do 100 milijardi američkih dolara.

Srbiju je tog 24. marta napala koalicija 19 najmoćnijih zemalja sveta u nameri da joj otme Kosovo i Metohija, ali taj cilj do danas nije ostvaren.

Agresija NATO na Srbiju je izvedena pod nazivom "Milosrdni andeo", a neposredna povod za to je bio navodni masakr civila u Račku i odbijanje jugoslovenske delegacije da potpiše Sporazum iz Rambujea.

NATO agresija je okončana 9. juna 1999. potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, koji je predviđao da će se jugoslovenske snage bezbednosti povući sa Kosova, a da će biti uspostavljen UNMIK, civilna misija Ujedinjenih nacija.

NATO je Srbiju napao bez odobrenja SB UN.