Dijalog o Kosovu blokiran zbog nesuočavanja sa prošlošću

Dijalog o kosovskom pitanju blokirale su političke elite u Beogradu i Prištini, koje su zaobilazile temu oružanog sukoba 1998. i 1999. godine, smatraju učesnici tribine "Ko je kidnapovao dijalog između Kosova i Srbije", prenosi Tanjug.

Istoričarka Marijana Toma, autor teksta u publikaciji smatra da je jedan od razloga što dijalog u ovom trenutku ne postoji je i to što su razgovori zaobilazili glavnu temu koja je predmet razmirica između Srbije i Kosova, a to su smatra, neraščićeni odnosi tokom oružanog sukoba 1998. i 1999. godine.

Smatra da pitanje nestalih tokom tog sukoba, nije humanitarno, već suštinsko između Srbije i Kosova i dodaje da dokle god nema priznanja žrtava onih drugih do tada neće biti ni suštinskog razumevanja, niti pomirenja između dva društva.

Politikolog Jelena Krstić iz Helsinškog odbora za ljudska prava, takođe autor u publikaciji, kazala je da se i 20 godina nakon rata na Kosovu i dalje ne zna šta će biti u budućnosti sa odnosima između Srbije i Kosova.

"Mislim da nikakvi dijalozi, nikakvi razgovori, pokušaji da se međusobni odnosi reše, nisu mogući ukoliko se ne adresira i to što se dogodilo devedesetih godina", kazala je Krstić navodeći da je poslednjih godina i sve manje razgovora na te teme između civilnih društava Srbije i Kosova.

Tribinu je zajedno sa promocijom novog izdanja publikacije "Perspectives" regionalne kancelarije Heinrich Boell Stiftung u Beogradu "Kosovo 1999-2019: Talačka kriza", organizovala Kuća ljudskih prava u Beogradu.

Publikacija "Perspectives" regionalne kancelarije Heinrich Boell Stiftung sa različitih aspekata, kako kažu autori, otvara pitanja odnosa Kosova i Srbije, a daje između ostalog i istorijsku hronologiju rata na KiM zasnovanu na sudski utvrđenim činjenicama pred Haškim tribunalom, dok su neke od tema prikaz događaja na Kosovu i Metohiji tokom devedestih godina u udžbenicima istorije, kao i uloga civilnog društva u rešavanju kosovskog puitanja.