Đukić: Pitanje Kosova se rešava u EU i UN, ne u Briksu

Član Foruma za međunarodne odnose i nekadašnji ambasador Srećko Đukić smatra da Srbija treba da vodi korektnu i poštenu spoljnu politiku kako prema EU, tako i prema Briksu, ali dodaje da se pitanje Kosova ne rešava u Briksu, već u Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama.

On ocenjuje da je Briks grupacija koja pokušava da se oformi kao uticajna politička, ekonomska, finansijska, tehnička i tehnološka snaga na međunarodnoj sceni, ali podseća da on nije nova pojava i da postoji od 2008. godine.

"Za 17 godina on objektivno nije napravio na svetskoj sceni nešto relevantno. Jedna je stvar kad se sabiraju veličine, broj stanovnika, BDP i drugi faktori i pokazuje se koliko je Briks veliki, ali to je fizičko sabiranje. A Briks kao politička, ekonomska i finansijska organizacija se još uvek ne oseća u međunarodnim poslovima i odnosima. Dakle, to je jedna organizacija u razvoju, u nastanku, koja je već punoletna, ali tek treba da se dokaže da li je ona sposoban da menja postojeći međunarodni poredak", smatra naš sagovornik i ističe da i u samom Briksu postoje dva pola - kineski i indijski, kao i da te dve zemlje imaju između sebe strašno velikih problema.

Na argumente da bi za Srbiju možda bilo bolje da se više veže za Briks, jer su u njemu mnoge zemlje koje ne priznaju Kosovo, odgovara da "razume želju da Briks reši pitanje Kosova", ali da se pitanje Kosova ne rešava u Briksu.

"Pitanje Kosova se rešava u Evropi, u EU i UN. Jednostavno, to je činjenica. Te zemlje nisu priznale, ali to nije put za rešenje kosovskog pitanja, da mi sad zagnjurimo glavu u Briks i sad niko neće priznati Kosovo. Neće oni priznati, ali drugi su priznali na Zapadu. Mi ne živimo u Aziji, nego u centru Evrope", smatra Đukić i dodaje da je takav pristup za njega "bežanje od realnosti i nojevska politika" zavlačenja glave u pesak.

Govoreći o pozovu predsedniku Srbije da dođe u Kazanj, navodi da kada su u pitanju tako veliki skupovi i samiti, "a nema sumnje da je samit Briksa jedan prestižan međunarodni skup", tamo se ljudi, šefovi država ne pozivaju slučajno.

"Prvo se vrši sondaža da li je ta zemlja zainteresovana da prisustvuje tom sastanku, pa tek onda predstoji slanje poziva. Poziv Srbiji nije tek tako usledio. Neki razgovori prethodni su postojali i došao je poziv Srbiji. To govori da je Srbija koketirala sa Moskvom, sa Putinom, sa Briksom, pokazivala je interes za Briks. Sada treba proceniti koliko je to kompatibilno sa međunarodnom pozicijom Srbije kao evropske zemlje koja ima svoje spoljnopolitičke prioritete na kojima ona istrajava ne deset, dvadeset godina, već jako dugo", poručuje nekadašnji diplomata.

Po njegovim rečima, srpska politika mora da se opredeli hoće li ostati na dosadašnjoj trasi svoje evropske politike sa članstvom u EU, ili će se opredeliti za Briks koji je, kako kaže, "hiljadama kilometara geopolitički daleko".

"Iza toga moraju da stoje velike studije i snažne procene, šta nam to politički, ekonomski i finansijski znači. Ako hoćemo u Briks, da li time gubimo Evropu  i EU", navodi Đukić.

Dodaje da Srbija mora da vodi korektnu, poštenu spoljnu politiku kako u odnosu prema EU, tako i prema Briksu.

"Bilo bi jako pogrešno na brzinu se odlučivati i donositi neke odluke tek tako preko noći i zbog toga posle trpeti velike posledice. Da napomenem, mi smo u spoljnoj politici zadnjih decenija, jako često donosili pogrešne odluke i to i dan danas plaćamo. Mislim da je ovo danas jedna raskrsnica na kojoj ne bi smeli da ponovimo jednu takvu pogrešnu odluku", upozorava Đukić.