Đurđević Stamenkovski: Zakon o nestalim licima posebno značajan za porodice otetih Srba na KiM

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Milica Đurđević Stamenkovski poručila je za Kosovo onlajn da će Zakon o nestalim licima, koji treba da bude donet do kraja godine, prvi put sistemski zaštititi porodice nestalih jer država ima obavezu da im pruži ne samo pravnu i materijalnu zaštitu već i istinu i dostojanstvo.

Đurđević Stamenkovski je za naš portal naglasila da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ozbiljno i posvećeno radi na izradi Zakona o nestalim licima.

„Reč je o temi koja nije samo pravno ili administrativno pitanje, već pitanje savesti države, pravde i duga prema hiljadama porodica koje decenijama žive između nade i bola. Iza nas su razgovori sa udruženjima porodica nestalih, predstavnicima nadležnih institucija, stručnjacima i ljudima koji ovu tragediju nose svakoga dana. U narednoj fazi sledi usaglašavanje konačnog teksta zakona, javna rasprava i potom upućivanje u skupštinsku proceduru, sa jasnim ciljem da Srbija tokom 2026. godine po prvi put dobije zakon koji će na sistemski način zaštititi porodice nestalih“, naglasila je ministarka. 

Kako ističe, postoji jasna politička volja i puna podrška državnog rukovodstva da ovaj zakon bude donet, jer porodice nestalih više ne smeju da budu prepuštene same sebi.

„Država ima obavezu da im pruži ne samo pravnu i materijalnu zaštitu, već i ono što najduže čekaju: istinu i dostojanstvo“, navodi ona i naglašava da će ovaj zakon po prvi put sistemski urediti položaj porodica nestalih lica i omogućiti da država institucionalno prizna njihovu višedecenijsku patnju, neizvesnost i borbu za istinu.

„Poseban značaj zakon ima za porodice nestalih i kidnapovanih Srba na Kosovu i Metohiji, gde se sa otmicama nastavilo i nakon rata. Više stotina njih čeka svoju pravdu. To nisu brojevi. To su porodice. To su majke koje i danas postavljaju jedno isto pitanje - gde su naša deca? Na izložbi „Sećanje“, jedna majka nestalog dečaka izgovorila je stih koji je u sebi sabrao svu bol ovih porodica: „Ubico, oprostila bih ti sve, samo da znam gde si mi sina zakopao”. To nije samo pesma. To je krik svih porodica čiji najmiliji nikada nisu vraćeni“, naglasila je Đurđević Stamenkovski.

Ona je otkrila i detalje zakona i onoga šta porodice nestalih mogu da očekuju.

„Zakon će porodicama omogućiti pravo na pravično zadovoljenje, zdravstvenu zaštitu, psihosocijalnu podršku, pravnu sigurnost i institucionalnu pomoć u trenutku identifikacije i dostojanstvene sahrane posmrtnih ostataka. Biće omogućena i isplata pravične materijalne naknade na godišnjem nivou u trajanju od tri godine. Prava porodica nestalih na Kosovu i Metohiji biće u potpunosti izjednačena sa pravima porodica nestalih u ratnim sukobima na prostoru Hrvatske i Bosne i Hercegovine“, istakla je ministarka.

Kada su u pitanju glavne odredbe ovog zakona, Đurđević Stamenkovski ističe da će on jasno definisati status nestalih lica i članova njihovih porodica, način ostvarivanja njihovih prava, kao i obaveze državnih organa u postupku traženja, identifikacije i evidentiranja nestalih.

„Biće uspostavljena jedinstvena evidencija nestalih lica koju će voditi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u saradnji sa Komisijom Vlade Republike Srbije za nestala lica. Posebno će biti unapređena saradnja sa međunarodnim organizacijama i institucijama u regionu, kako bi se ubrzao proces rasvetljavanja sudbine nestalih. Ali suština ovog zakona nije samo u članovima i procedurama. Suština je u ljudima“, poručuje ministarka.

Ona je podsetila i na sudbinu porodice Slavuj koja je proterana tokom Oluje, ali ih je potom zadesila i nesreća na Kosovu.

„Suština je u porodici Slavuj, koja je tokom Operacije Oluja proterana iz rodnog Dvora na Uni. Mlađi sin, Đuro Slavuj, spasavajući život stigao je u Prištinu, gde je nastavio da radi kao novinar. A onda je 21. avgusta 1998. godine, zajedno sa kolegom Rankom Perenićem, otet na putu Orahovac-Velika Hoča. Od tog dana njihove porodice, kolege i cela javnost nemaju nijednu zvaničnu informaciju o njihovoj sudbini. Otmičari nikada nisu pronađeni. Kao što nisu pronađeni ni oni koji su više puta skrnavili spomen-obeležje podignuto njima u čast. Istražujući slučaj Đura Slavuja, Udruženje novinara Srbije otkrilo je da su u bazi Međunarodne komisije za nestale osobe DNK uzorci članova njegove porodice vođeni pod pogrešnim prezimenom. I to možda najbolje govori kroz šta su ove porodice prolazile“, naglašava.

Zbog svega, zaključuje da ovaj zakon nije samo zakon.

„Ovo je pokušaj države da posle decenija tišine kaže porodicama nestalih - niste zaboravljeni. I Srbija neće odustati od istine, pravde i svojih ljudi“, zaključuje Đurđević Stamenkovski.