Đurić: Očekujem i veće pritiske na Srpsku listu, odluka o sertifikaciji neće proći

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas, povodom odluke Centralne izborne komisije u Prištini da ne potvrdi pravo učešća Srpskoj listi na lokalnim izborima, da očekuje još veče pritiske na tu partiju, jer je jasno da vlast Aljbina Kurtija ne želi učešće Srba u institucijama, već želi da nastavi njihovo istiskivanje i iz institucija, ali i fizički sa Kosova. Đurić je ukazao da već traje diplomatska akcija Srbije kako bi se mobilisala međunarodna zajednica, koja ima mogućnost da utiče na Prištinu i poručio da negativna odluka CIK-a o sertifikaciji Srpske liste „neće proći“.

„Očekivao sam (ovakvu odluku) i očekujem još gore pritiske na Srpsku listu, jer je jasno da režim Aljbina Kurtija ne želi učešće Srba u institucijama, ne želi da izbori proteknu u demokratskoj atmosferi, već želi da nastavi istiskivanje Srba i iz institucija, ali fizički sa Kosova, što se vidi i kroz inicijativu da Severna Mitrovica bude ’de fakto’, politički, a i fizički, zauzeta od strane Kurtijevog režima kroz izgradnju mostova“, rekao je Đurić za Juronjuz Srbija.

To, podvukao je Đurić, pokazuje i činjenica da je kosovski ministar Dželjalj Svečlja „ozloglašen po kršenju ljudskih prava i ugnjetavanju Srba“, prisustvovao tokom vikenda basket turniru na Trgu braće Milić u Severnoj Mitrovici, dodajujući da je to „čista provokacija i pokušaj ponižavanja Srba“.

Ministar je poručio da ovo što je urađeno sa sertifikacijom Srpske liste „neće proći“.

„Srpska lista  će se žaliti, ali i velika diplomatska akcija naša traje, da bismo mobilisali međunarodnu zajednicu koja ima mogućnost da utiče na Prištinu“, rekao je Đurić.

On je uveren da sve što je viđeno u proteklih nekoliko godina od strane Kurtijevog režima zaslužuje ne samo ozbiljno sankcionisanje njegovih poteza, već i promenu strategije međunarodne zajednice u odnosu sa Prištinom.

„Očigledno da politika podrške prištinskim institucijama nije urodila plodom i vreme je da se podrže Srbi na Kosovu i Metohiji, pa time indirektno i Srbija u dijalogu, jer je protrebno da se izbalansira odnos snaga kako bi se postiglo racionalno, trajno i održivo rešenje“, napomenuo je ministar Đurić.

On je poručio Srbima na Kosovu da će Srbija nastaviti da bude uz njih, kao i do sada, jer je to sigurna osnova njihovog opstanka na tom području.

„Srbija će biti i politički i diplomatski uz njih, i ova odluka da se Srpskoj listi zabrani učešće je antidemokratska, protivpravna i anticivilizacijska i neće opstati“, rekao je Đurić.

Naveo je i da je šokiran time što je Aljbuljena Hadžiju, osoba koja, kako kaže, sebe naziva ministarkom pravde u Kurijevoj vladi, slavi odluku CIK-a kao trijumf demokratije.

„To najbolje oslikava karakter i prirodu režima u Prištini“, podvukao je Đurić.

Podsetio je da je čak i otpravnica poslova u Ambasadi SAD u Prištini Anu Pratipati jasno rekla da neophodno osigurati učešće Srba na izborima.

„Uveren sam da će i reakcija šefa Oebsa sa sobom povući reakciju drugih međunarodnih institucija i da će kroz proces koji će se odvijati, ova situacija morati da se reši“, kazao je šef srpske diplomatije.

On je za naredne dane najavio i dolazak specijalnog izaslanika za dijalog Petera Sorensena, sa kojim će razgovarati i o odluci CIK-a o Srpskoj listi.

Đurić je istakao da je besmisleno očekivati da dijalog može da održi kredibilitet, ako najbazičniji elementi tog dijaloga, oni koji se odnose na prava Srba, ne mogu da se ispune.

Dodao je da je ovo i civilizacijsko pitanje, jer Srbi na Kosovu ne traže ništa nešto što ne pripada i svima drugima na svetu.

Na pitanje koliko je važno da Srbi učestvuju na lokalnim izborima, Đurić je odgovorio da Srbi na Kosovu jedva čekaju da preuzmu kontrolu nad svojom sudbinom i nad institucijama koje su im otete.

„Kurtijev režim je nasilno kršeći sve principe, sa jedan do tri odsto glasova na lokalnim izborima, preoteo kontrolu na severu i na sramotu velikog dela međunarodne zajednice, to je prihvaćeno kao legitimno. Oteti su izbori u četiri opštine na severu, bez učešća Srba, pa su ti rezultati priznati kao legalni i legitimni. Da se to desilo bilo gde drugde, uveren sam da to ne bi bio slučaj. Ali, očigledno da je deo međunarodne zajednice odlučio da progleda Kurtiju kroz prste, na štetu stabilnosti, dajući prednost sopstvenim stavovima o statusu Kosova i činjenici da oni podržavaju nezavisnost Kosova u odnosu na ljudska prava, sporzaume i sve drugo“, rekao je Đurić.

Situacija se u Evropi i svetu promenila, drugačije su prilike, a Srbija je bila aktivna na međunarodnoj sceni, kaže Đurić izrazivši još jednom uverenje da „Kurtiju ovo neće proći“.

Situacija u RS izvrgavanje demokratije ruglu i lov na veštice protiv Dodika

Kada je reč o situaciji u Republici Srpskoj, Đurić je primetio da je tamo na delu izvrgavanje demokratije ruglu.

„Imate lidera koga je izabrao narod i Centralnu izbornu komisiju koja pokušava da poništi izbornu volju građana RS, jer je sud u kome ne učestvuju u punoj meri predstavnici RS,  sudeći na osnovu zakona koje je doneo neizabrani predstavnik međunarodne zajednice - osudio demokratski izabranog predsednika RS i to zbog nečega što je rekao, a što se nije dopalo neizbranim predstavniku. To je eklatantan primer zloupotrebe institucija kako međunarodnih predstavnika, tako i dela političkog Sarajeva“, rekao je Đurić.

Preneo je i da možda najviše razumevanja za situaciju u RS u razgovorima koje vodi kao šef diplomatije, može da čuje od predstavnika zemalja koje su nekada bile u kolonijalnom položaju.

„Kada im objašnjavam situaciju u BiH, čini im se da se to dešava negde u Africi ’60-ih godina prošlog veka, a ne u evropskoj zemlji. Ovo je izvrgavanje demokratije ruglu, lov na vešice protiv Milorada Dodika zbog političkih stavova i nije doprinelo međunacionalnim odnosima i stabilnosti u BiH“, rekao je Đurić.

Istakao je da Srbija želi da se svi problemi u BiH rešavaju u okviru sistema, u interesu građana i u skladu sa Dejtonskim sporazumom, navodeći da Srbija tokom 30 godina nije uradila niti će uraditi bilo šta da ugrozi teritorijalni integritet BiH.

Na pitanje kakav epilog referenduma očekuje, izrazio je uverenje da svi oblici izjašnjavanja građana u RS jasno pokazuju da su protiv nametanja i kršenja bazičnih demokratskih principa.