Đurić: Sever KiM za Srbe postao policijski protektorat, nasilje deo svakodnevice

Ministar spoljnih poslova Srbije Mako Đurić poručio je večeras na sednici Saveta bezbednosti UN da je sever Kosova Za Srbe postao policijski protektorat, u kojem su zastrašivanje i nasilje nad civilima postali deo svakodnevice. Govoreći o presudi za ratni zločin vođama OVK i reakcijama Albanaca, istakao je da je stav Srbije jasan - pravda za žrtve nikada ne sme biti žrtvovana zarad političkih interesa, već mora biti jednaka za sve.

„U izveštaju se situacija na severu Kosova i Metohije opisuje kao mirna, ali krhka. Ulica može biti mirna zato što je neka porodica odlučila da je bezbednije ostati u kući. Grad može delovati tiho jer su ga mladi napustili. Zajednica može polako nestati, a da se pritom ne dogodi nijedan dramatičan događaj koji bi privukao pažnju sveta“, upozorio je Đurić.

On je naglasio da odsustvo sukoba nije isto što i postojanje bezbednosti.

„Zamislite sasvim obično jutro jedne srpske porodice na Kosovu i Metohiji. Roditelj sprema dete za školu. Starijem članu porodice potrebni su lekovi. Neko mora da podigne penziju. Ništa od toga ne bi trebalo da zahteva diplomatske pregovore. Pa ipak, kada su škole i zdravstvene ustanove ugrožene, kada se institucije zatvaraju, kada su isplate plata ili socijalna davanja onemogućeni, sam svakodnevni život postaje predmet političkog pritiska.

A ti pritisci nisu izmišljeni“, naveo je šef srpske diplomatije.

Dodao je da i izveštaj beleži zatvaranja i poremećaje u radu institucija od kojih Srbi zavise, a navode se i nerešeni problemi u vezi sa povratkom srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja. „Izveštaj takođe beleži rušenje kuća i imovine u vlasništvu Srba u okolini jezera Gazivode, uz ozbiljne navode o zlostavljanju od strane policije. Zamislite samo: u 21. prvom veku ruše se domovi čitave jedne zajednice, dok se njeni pripadnici istovremeno bore za ostvarivanje svojih zakonskih prava. Za ove srpske porodice, poruka je poražavajuća: njihovi domovi, njihova imovina i njihova budućnost mogu im biti oduzeti u svakom trenutku“, kazao je Đurić.

Povratak srpskih sudija i tužilaca u sistem ključni korak ka obnavljanju poverenja

Podsećajući da SAD, u kojima se nalaze, ove godine obeležavaju 250. godišnjicu Deklaracije nezavisnosti, te da je zaštita privatne svojine duboko ukorenjena u američkoj ustavnoj tradiciji i predstavlja stub civilizacije, Đurić je napomenuo da su, ipak, ove godine, u srcu Evrope, srpske porodice na Kosovu gledale kako se njihove kuće i imovina ruše, dok su njihovi pravni zahtevi ostajali nerešeni.

„U 21. veku svedoci smo prizora koji bi trebalo da pripadaju dalekoj prošlosti. Kakvu poruku to šalje tim porodicama? Da li pravo na dom, pravo na privatnu svojinu i zakonska zaštita, na neki način, zavise od toga da li ste Srbin? Zamislite srpskog građanina koji ulazi u sudnicu, ali više ne veruje da sistem razume njegov jezik, njegova prava ili njegovu zajednicu. Upravo zato, povratak srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja u sistem nije samo tehničko pitanje. To je ključni korak ka obnavljanju poverenja, bez kojeg pravosuđe ne može da funkcioniše“, naznačio je Đurić.

On je rekao i da je nakon komemoracije za Vidovdan na Gazimestanu uhapšeno je 37 osoba, među kojima i jedan maloletnik, podsetivši sve da je Vidovda jedan od najsvetijih dana za pravoslavne Srbe, koji simbolizuje vekove vere, žrtvovanja i trajne duhovne veze srpskog naroda sa Kosovom.

Dodao je da je osoblje Unmika zaduženo za ljudska prava uočilo modrice i druge povrede kod nekoliko privedenih lica, koja su prijavila zlostavljanje tokom transporta i pritvora.

Ukazao je da se, posmatrano odvojeno, svaki od ovih događaja može pripisati nekoj drugoj instituciji, nekom drugom predmetu ili drugačijem objašnjenju, ali da, kada se sagledaju zajedno, govore priču o zajednici koja je gurnuta u neizvesnost – u neizvesnost oko toga da li ona uopšte ima budućnost.

Pretnje verskom i kulturnom nasleđu nisu beznačajni incidenti, Kfor neophodan

Ministar je napomenuo da bi jedan podatak u izveštaju trebalo sve da zaustavi – da među 47 pripadnika nevećinskih zajednica koji su se, tokom izveštajnog perioda, dobrovoljno vratilo svojim kućama nije bilo nijednog Srbina.

„Baš nijednog“, podvukao je Đurić i dodao da se može razgovarati o statistici migracija i programima povratka, ali da se iza tog broja krije jedno ljudsko pitanje na koje nema odgovora - zašto osoba koja čezne za povratkom u mesto svog detinjstva i dalje smatra da je bezbednije ostati daleko odatle?

„Povratak kući ne znači samo dobijanje ključeva od obnovljene kuće. To znači znati da ćete moći da zadržite svoju zemlju, da vaša deca mogu da idu u školu, da možete da odete kod lekara, da će vaša crkva i grobovi vaših predaka biti poštovani, i da će vas, ako nešto krene po zlu, zakon zaštititi“, kazao je Đurić.

Istakao je da se upravo zato pretnje srpskom pravoslavnom verskom i kulturnom nasleđu ne mogu odbaciti kao beznačajni incidenti, jer manastir nije samo kamen, a groblje nije samo zemlja.

„Gračanica, Visoki Dečani i Pećka patrijaršija nose u sebi vekove vere, sećanja i pripadnosti. To su živa mesta bogosluženja. Njima je potrebna bezbednost, a ne uveravanja koja stižu tek nakon što je šteta već načinjena. Stoga, svaka izmena zaštitnih aranžmana u manastiru Visoki Dečani i na glavnom mostu preko Ibra mora biti zasnovana na verodostojnim bezbednosnim procenama i suštinskim konsultacijama“, rekao je Đurić.

Poručio je da uloga Kfora ostaje neophodna i da se odluke o bezbednosti ljudi ne mogu nametati bez njihovog poverenja.

„Porodice nestalih lica očekuju isto takvo poštovanje. Još uvek postoje roditelji i deca, kako Srbi tako i Albanci, koji ne mogu da posete grob jer ne znaju gde počivaju njihovi najmiliji. Svaki pouzdan trag mora biti istražen, uključujući i osam lokacija identifikovanih putem Radne grupe za nestala lica, na kojima bi se mogli nalaziti posmrtni ostaci žrtava srpske i drugih nevećinskih zajednica. Pravo nijedne porodice na istinu ne bi smelo da zavisi od dnevne politike“, naveo je šef srpske diplomatije.

Pravda mora važiti za sve

Podsetio je na osuđujuću presudu četvorici vođa OVK Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju, koji su u prvostepenom postupku proglašeni krivim za ratne zločine, koji uključuju proizvoljno lišavanje slobode, mučenje, okrutno postupanje i ubistva.

„Presuda se, između ostalog, odnosi na 96 ubijenih ljud. To je 96 ljudskih života, prekinutih priča i porodica koje već više od četvrt veka nose teret tih gubitaka. Međutim, pravda je trebalo da ode i dalje. Optužbe za zločine protiv čovečnosti nisu dovele do osuda, dok su mnogi drugi zločini ostali nekažnjeni – od ubistva srpskih žetelaca u Starom Grackom, preko ubistava kod Radonjićkog jezera, do progona i masovnog egzodusa Srba i drugih nealbanaca. Pravda se ne može smatrati zadovoljenom dok toliko žrtava još uvek čekaju odgovore“, napomenuo je Đurić.

Naveo je da ratovi i oružani sukobi nikada nisu crno-beli, već su složene, višeslojne tragedije u kojima se patnja ne može svesti na jednostran narativ o žrtvama i počiniocima.

„Moramo imati hrabrosti da se suočimo sa potpunom istinom: i Srbi su bili žrtve. Bili su proganjani, kidnapovani, ubijani i proterivani iz svojih domova na Kosovu i Metohiji. Kao pravoslavni hrišćani, Srbi su takođe gledali kako im napadaju i uništavaju crkve, manastire i svetinje. Njihovo stradanje se ne može izbrisati iz istorije samo zato što se ne uklapa u neki pogodan politički narativ“, poručio je srpski ministar.

Ukazao je i da za porodice žrtava, 16. septembar nije bio samo još jedan datum u pravnom postupku, već trenutak kada se njihova patnja više nije mogla ignorisati.

„I šta se onda desilo?  Umesto da pozovu na promišljanje, neke od najistaknutijih političkih ličnosti u Prištini i Tirani reagovale su napadima na presudu i veličajući osuđene“, rekao je Đurić, dodajući da je Aljbin Kurti presude nazvao „neprihvatljivom nepravdom“, a predsednik Albanije Bajram Begaj rekao da „ništa ne može ukaljati OVK“, te ponovio slogan „Sloboda ima ime“.

„Ali,  i žrtve su imale imena. One nisu bile fusnota u nečijem tuđem nacionalnom narativu. Nisu bile „nezgodnost” koju treba opravdati ili umanjiti. Bile su ljudska bića – Srbi, Albanci i drugi – čija su prava i životi bili važni“, naglasio je Đurić.

Prema njegovim rečima, presuda utvrđuje individualnu odgovornost i njome se albanski narod ne proglašava kolektivno krivim, jer su i albanske porodice stradale u zločinima koje su počinili različiti akteri, uključujući i OVK.

“Međutim, postoji ogromna razlika između zalaganja za pravo na pravično suđenje i poruke čitavom društvu da sud nema pravo da proglasi krivim njegove navodne heroje. Ako prihvatimo takvu logiku, time zapravo kažemo da pravda važi samo za nemoćne“, kazao je Đurić.

Ukazao je i na još jedan događaj, samo nekoliko sedmica nakon izricanja presuda.

„Parlament u Prištini je usvojio izmene kojima nastoji da ograniči mandat Specijalizovanih veća Kosova. I sama Evropska unija saopštila je da su te izmene u suprotnosti sa međunarodnim obavezama Prištine i pozvala je na poštovanje nezavisnosti suda i zaštitu svedoka. Razmislite kakvu poruku to šalje. Najpre sud donese odluku. Potom politički lideri osude njegove zaključke. A zatim političari pokušaju da promene pravila po kojima taj sud postupa“, upozorio je Đurić.

On je upitao kako u takvim okolnostima svedok, koji je svedočeći ugrozio bezbednost svoje porodice, može imati poverenja u pravdu.

„Odgovornost sada leži na onima koji su osnovali i podržali ovu instituciju. Oni moraju da obezbede da zločini počinjeni nad Srbima i drugim žrtvama ne budu ponovo gurnuti pod tepih, da svedoci budu zaštićeni i da političko mešanje iz Prištine ne ometa ostvarivanje pravde“, istakao je ministar.

Poručio je da je stav Srbije da pravda za žrtve nikada ne sme nikada da bude žrtvovana političkim interesima.

„Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je ista za sve“, naglasio je Đurić.

On je naveo da su presude izazvale masovne proteste pristalica bivšeg rukovodstva OVK, od Prištine i Haga do Njujorka i gradova širom Evrope te da su albanske zastave  podignute u odbranu ljudi osuđenih za teške ratne zločine.

„Ipak, kako je predsedavajući sudija Čarls Smit podsetio svet, citirajući istoričara Hauarda Zina: 'Ne postoji dovoljno velika zastava koja bi mogla da prekrije sramotu ubijanja nevinih ljudi'. Nijedna državna zastava, pa ni albanska, uz dužno poštovanje, ne može ratne zločine staviti izvan odgovornosti“, rekao je Đurić.

Kako je naveo, pitanje koje je ova presuda pokrenula je isto ono pitanje koje se provlači kroz izveštaj generalnog sekretara, a to je kada se pravo i politička celishodnost sukobe šta će prevagnuti.

Srbija ne odustaje od dijaloga, 13 godina bez ZSO

Đurić je rekao i da je prošlo 13 godina otkako je postignut dogovor o formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu, a da ona još nije formirana.

Poručio je da Srbija ne odustaje od dijaloga sa Prištinom, ali da dijalog ne sme postati zamena za sprovođenje dogovorenog.

Ukazao je da formiranje Zajednice nije opcioni ustupak koji se nudi kada Priština proceni da joj politički trenutak odgovara, već da je obaveza preuzeta u okviru dijaloga, kao i da je njena primena, u skladu sa dogovorenim okvirom, neophodna za obnavljanje poverenja.

„Njeni principi dodatno su usaglašeni 2015. godine, a Zajednica još uvek nije formirana. Dozvolite da vam kažem šta trinaest godina predstavlja za jednu porodicu. Trinaest godina je dovoljno da dete od bebe poraste u tinejdžera. Dovoljno vremena da mladi ljudi završe školovanje i odluče hoće li svoj život graditi u rodnom mestu ili negde drugde. Dovoljno vremena da se roditelji umore od toga da objašnjavaju svojoj deci zašto se budućnost uvek odlaže“, rekao je Đurić.

Ponovio je da je sporazum postignut uz učešće Evropske unije kao aktivnog aktera, čiji je cilj bio da srpskoj zajednici pruži suštinske institucionalne garancije, ostao nesproveden već trinaest godina.

„Zamislite kakvu to poruku šalje nekome ko razmišlja da li da ostane na Kosovu i Metohiji. Ako se obećanje koje je ispregovarano i potpisano u međunarodnom prisusutvu može ignorisati trinaest godina, u šta ta osoba  može da se pouzda sutra? Zajednica nije nagrada za Beograd. Ona nije opcioni ustupak koji se nudi kada Priština proceni da joj politički trenutak odgovara. To je obaveza preuzeta u okviru dijaloga. Njena primena, u skladu sa dogovorenim okvirom, neophodna je za obnavljanje poverenja“, rekao je Đurić.

Ukazao je da se poverenje ne može zahtevati od jedne strane, dok se druga oslobađa svojih obaveza.

„Srbija ne odustaje od dijaloga. Znamo da se budućnost regiona ne može graditi kroz sukob. Želimo da Srbi i Albanci žive bezbedno jedni pored drugih, da rade, uče, trguju i rešavaju razlike mirnim putem. Ali dijalog ne sme postati zamena za sprovođenje dogovorenog. On mora stvoriti uslove koje ljudi zaista mogu da osete u svakodnevnom životu“, napomenuo je Đurić.

Zato će, ukazao je, država Srbija nastaviti da obezbeđuje zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, penzije, plate i pomoć za svoj narod na Kosovu i Metohiji i ukazao da to nisu sredstva za konfrontaciju, već usluge koje pomažu porodicama da ostanu u svojim domovima.

„I upravo tu naša nacionalna politika mora ostati jasna. Politika očuvanja mira uz čvrstu podršku srpskom narodu - koju godinama sprovodi Aleksandar Vučić i koju ja podržavam - zasniva se na jednom jednostavnom uverenju: zaštita našeg naroda zahteva istrajnost, uzdržanost i državu koja ga ne napušta“, naglasio je Đurić.

Istakao je da uzdržanost nije znak slabosti, kada je alternativa izlaganje običnih porodica opasnosti.

„Nema nikakve nedoslednosti u tome da se brane legitimni interesi Srbije, a da se istovremeno insistira na tome da je mir naša najvažnija odgovornost“, kazao je Đurić.

Na kraju obraćanja, ponovio je da presuda od 16. septembra, ne može vratiti ubijenog oca njegovoj deci i ne može vratiti godine provedene u iščekivanju, niti izbrisati strah koji su nosili oni koji su svedočili, ali može poslati važnu poruku onima koji su živi - da niko nije iznad zakona i da nijedna žrtva ne sme biti zaboravljena samo zato što je istina politički neprijatna.

„Danas ovaj Savet mora da odluči da li će ti principi usmeravati njegov pristup situaciji na Kosovu i Metohiji.  Za Srbiju, odgovor je jasan. Mi biramo mir, ali mir ne sme zahtevati ćutanje o nepravdi. Biramo dijalog, ali dijalog ne može značiti beskonačno čekanje da se postignuti dogovori ispoštuju. Biramo pomirenje, ali pomirenje se ne može graditi uskraćivanjem dostojanstva žrtvama“, rekao je Đurić.

Srbija će, dodao je, nastaviti mirno, čvrsto i odlučno da brani prava i budućnost srpskog naroda na Kosovu, istovremeno se zalažući za bezbednost i dostojanstvo svake druge zajednice.

„Žrtve su dovoljno dugo čekale da budu saslušane. Oni koji su danas živi ne bi smeli da čekaju još jednu generaciju kako bi se osetili zaštićenim. Srbi i Albanci zaslužuju budućnost zasnovanu na poštovanju, saradnji i prijateljstvu – zauzmimo se za takvu budućnost!

To je odgovornost koja stoji pred ovim Savetom i pred svima nama“, zaključio je ministar Đurić.