Đurić: Srbi na lokalnim izborima treba da održe lekciju Kurtijevom režimu

Lokalni izbori na Kosovu 12. oktobra su prilika da Srbi na severu povrate kontrolu nad opštinama sa srpskom većinom i da spreče pokušaje režima Aljbina Kurtija da preuzme kontrolu nad opštinama sa srpskom većinom na jugu pokrajine, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić pozivajući Srbe da na te izbore izađu i „održe lekciju Kurtijevom režimu“.

„Ovi izbori su od životnog značaja za opstanak srpskog naroda na KiM i zbog toga je izlazak na ove izbore nacionalna i patriotska dužnost svakog našeg građanina, ali i porodična obaveza nekoga ko želi da vidi zaštitu najbazičnijih interesa sopstvene porodice. Čvrsto verujem da Kurti ne želi da Srbi izađu na izbore 12. oktobra, da ostanu kod kuće i da ljudi poput Hetemija i Atića zadrže kontrolu. Zato treba izaći na izbore da održimo lekciju Kurtijevom režimu srpskog inata, sloge, solidarnosti i ljubavi prema sopstvenoj zemlji“, rekao je Đurić u intervjuu za Politiku.

On je naveo i da često evropskim partnerima ukazuje na to da odnos pojedinih zemalja prema Kosovu nije najbolja reklama za evropski projekat.

Na pitanje da li, ako dođe do proširenja EU, vidi Srbiju „u tom vozu“, Đurić je rekao da je EU jedna divna ideja koja treba da u narednom periodu evoluira da bi mogla da odgovori politički, bezbednosno i ekonomski potrebama kontinenta.

„Potpuno sam siguran da Unija ne može biti uspešna bez toga da bude ujedinjena u pravom smislu te reči. To podrazumeva i članstvo Srbije i drugih zemalja regiona“, poručio je Đurić.

Ukazao je i da su globalne turbulencije toliko velike da Evropa ne bi smela da gubi vreme na bilateralne političke sukobe koje forsiraju neke države članice kočeći na taj način proces proširenja.

Primetio je i da se često na Srbiju upire prstom kako bi se govorilo da u zemlji postoje podvojena mišljenja o EU, a onda se kroz nalaze Evrobarometra i Evrostata ispostavi da u jednom broju država članica ne postoji puna spremnost da zemlje regiona, čak i kada bi ispunile sve što se od njih traži, budu primeljen u punopravno članstvo.

„To je izazov na kojem ćemo morati da radimo zajedničkim snagama. Srbija može mnogo toga da ponudi, pre svega sedam miliona vrednih, sposobnih i u evropskoj kulturi i identitetu ukorenjenih ljudi“, napomenuo je ministar spoljnih poslova.

Na konstataciju da to što EU radi po pitanju Kosova smanjuje podršku pridruživanju Uniji, naglasio je da on često evropskim partnerima ukazuje na to da odnos pojedinih zemalja prema Kosovu nije najbolja reklama za evropski projekat, a posebno ne za Srbe za koje Kosovo nije samo 13 odsto tritorije, nego glavno uporište državnog i nacionalnog identiteta.

„Ukoliko EU ne bude imala jasnu strategiju proširenja, sa konkret nim rokovima i opipljivim rezulatima i ukoliko ne bude mogla da konsoliduje svoj sistem upravljanja, riikuje da ispadne iz igre. Da ne bude akter i subjekt svetskih odnosa, nego da postane objekat sukobljavanja velikih sila i šahovska tabla na kojoj će, kaošto je to sada slučaj na istoku Evrope, odmeravati snage stvari globalni akteri. Nekadašnja ekonomska, naučna i druga moć Evrope biče dovedena u pitanje ako ne bude većeg jedinstva. Zbog toga mislim da treba da nam budu ukazano dužno poštovanje, ponuđena ravnopravna stolica za evropskim stolom i da se ne zaboravi da mi toj Evropi kroz generacije doprinosimo“, jasan je Đurić.

Govoreći o odnosima Srbije i SAD, naznačio je da su oni poslednjih godina doživeli značajan i opipljiv napredak i da je došlo do promene paradigme u odnosu američke administracije, ali i pristupa Srbije u odnosu sa SAD, koji je, kaže, postao neuporedivo aktivniji, pa se više ne čeka da drugi lobiranjem, propagandom i interesnim uvezivanjem preuzimaju primat u regionu u odnosima sa Amerikom.

„Ostvarili smo značajan napredak i u stvaranju kritične mase ljudi u Vašingtonu koji u odnosima sa Beogradom prepoznaju stratešku šansu za interese sa SAD. Odnosi dve zemlje su na neuporedivo boljem mestu nego što su bili pre samo nekoliko godina i na dobrom su putu da se vrate tradicijama koje smo u većini perioda od 143 godine, koliko naši odnosi traju – imali, a to su odnosi prijateljstva i saradnje“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ukazao je da se posebno dolaskom Donalda Trampa na čelo SAD menja paradigma odnosa te najrazvijenije i najuticajnije države u zapadnoj civilizaciji prema ovom regionu i otvara šansa da se odnosi postave na nove strateški značajno drugačije i pozitivnije postavljen temelj.

„Srbija u Vašingtonu ima više prijatelja nego što je to bilo u bilo kom trenutku od devedesetih godina“, podvukao je Đurić.

Upitan da li su dobri odnosi Srbije sa Rusijom u koliziji sa odnosima sa Zapadnom, ponovio je da je interes Srbije da sačuva sve ključne odnose u međunarodnoj zajednici, te da su odnosi Srbije i Rusije preživeli test vremena, ne samo u ovoj  epohi, već i u mnogo težim istorijskim periodima i da, kako je dodao, u Evropi ne postoji ni država ni pojedinac koji to mogu dovesti u pitanje.

Na pitanje koliko dobri odnosi sa Vašingtonom mogu biti prepreka dobrim odnosima sa Pekingom, kazao je da je njegov utisak da Srbija u Pekingu uživa veliko poštovanje i poverenje, o čemu svedoči i činjenica da je predsednik Si Đinping prilikom posete Srbiji u maju prošle godine objavio da prihvata Srbiju u tzv. Zajednicu za budućnost čovečanstva, što je globalna politička vizija predsednika Kine.

Tome je, podseća, sledilo stupanje na snagu sporazuma o slobodnoj trgovini između dve države.

„Tako da nemam dilemu da u Pekingu postoji poverenje u srpsko rukovodstvo i Srbiju kada je reč o našem iskrenom opredeljenju da gajimo dobre odnose. Naša ekonomska saradnja sa Kinom je veoma korisna za obe zemlje, a uzajamna politička saradnja obeležena je međusobnom podrškom po pitanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta i svakako da se globalna utakmica neće rešavati na osnovu stava Srbije. Od svih partnera očekujemo razumevanje da neometeno sarađujemo sa glavnim globalnim akterima“, poručio je ministar Đurić.

Govoreći o tome kako Srbija gleda na saradnju s afričkim državama, napomenuo je da su one veoma zainteresovane za saradnju, te da se Srbija u Evropi profiliše kao jedna od kapija saradnje sa Afrikom, koja je nesumnjivo kontinent budućnosti, prostor sa rastućim brojem stanovnika, ali sa rastućim ekonomijama sa ključnim rezervama retkih sirovina, minerala i energenata.

„Interesovanje sa ovu vrstu kontakata pokazuju lideri velikih sila i nekih od ključnih zemalja na našem kontinentu. To je nesumnjivo jedna od uporednih prednosti i ova naša prijateljstva traju gotovo od nastanka većine afričkih država ili okončanja kolonijalizma gde je naša zemlja dala, u to vreme, nemali doprinos emancipaciji iz kolonijalnih okova tih naroda i država. Na toj zdravoj jednoj osnovi postoji veliki potencijal, kako za našu privredu, tako i za ukupan međunarodni položaj Srbije kao jedne od ključnih poveznica između Evrope i Afrike“, kazao je Đurić.

Kada je reč o nedavnom zasedanju Genralne skupštine UN, ministar je podvukao da je ovo verovatno bilo najsadržajnije učešće Srbije u poslednjih deceniju i po – i po obimu i po kvalitetu susreta koje su imali predsednik Aleksandar Vučić i delegacija Srbije.

„Razgovarali smo sa predstavnicima svih ključnih zemalja, kako u ekonomskom, tako i u vojnom pogledu. U okviru zaedanja GS UN organizovali smo zanimljive događaje, poput večeri posvećene Pokretu nesvrstanih , Samita Centralnoevropske inicijative na nivou ministara… Izuzetno važni sastanci su ostvareni i sa premijerom Države Izrael, nakon čega je usledilai poseta izraelskog ministra spoljnih poslova, ali i sa nizom drugih evropskih i svetskih lidera“, naveo je šef srpske diplomatije.

Za Srbiju je, dodaje, zasedanje GS UN bila prilika i da kroz govor predsednika Vučića predstavi nezavisnu spoljnu politiku koja je zasnovana na određenim principima.

„Taj govor bio je lišen ostrašćenosti, odbacio je amove polarizacije i navijanja i dao je jednu retko jasnu sliku o tome gde se svet i međunarodni odnosi danas nalaze. Istovremeno, on je bio i poziv na otrežnjenje i dijalog, upozorenje da živimo u svetu u kojem niko nikoga ne želi da čuje i niko ni sa kim ne razgovara, vapaj da dalji hod ka konfliktu može da uvede čovečanstvo u tragediju. Ko je slušao obraćanje predsednika Vučića imao je šta da čuje i o značaju Povelje UN u 80-oj godini od njenog potpisivanja i o položaju Srba na KiM i stvarnoj situaciji vezanoj za RS i dešavanja u BiH. U tom govoru je bilo osvrta i na to šta se događa na evropskom kontinentu iz ugla jedne objektivne analize koja je okrenuta ka rešenjima, a ne produbljivanju kriza i podela“, rekao je Đurić.

Na pitanje da li je sadašnja spoljna politika Srbije dugoročno održiva, odgovorio je da spoljna politika Srbije nosi DNK star osam vekova, čak i malo više od toga i utemeljena je na viziji Nemanjića da je Srbija zapad na istoku i istok na zapadu.

„Mi smo se u prethodnim godinama rukovodili rukovodili time da naša stara prijateljstva sačuvamo, a da nova steknemo. To smo radili u uslovima u kojima je rat besneo na evropskom kontinentu i uslovima u kojima je od Srbije traženo da prekine neka od svojih tradicionalnih prijateljstava. Opet, s druge strane, od Srbije je, sa ništa manjom žestinom, zahtevano da ne traži nove kanale razumevanja i saradnje sa onim zemljama sa kojima je prethodnih decenija bila u konfliktu. Možemo biti zadovoljni činjenicom da smo našu politiku zasnivali pre svega na objektivnoj analizi naših nacionalnih i državnih interesa, a ne na analizi onoga što je politički oportuno sa aspekta domaće popularnosti ili podrške pojedinih velikih sila u ličnom političkom smislu“, istakao je ministar.

Đurić je podvukao da je spoljna politika Srbije vođena i vodi se u interesu građana i na način koji je nezavisan od uticaja bilo kog velikog centra političkog odlučivanja, što je, kaže, već postao zaštiti znak Srbije, po kojem je prepoznata.

Zato je, dodaje, Srbija jedina zemlja na evropskom kontinentu koja ima sporazume o slobodnoj trgovini kako sa EU, tako i sa evroazijskim ekonomskim blokom, a i sa pojedinim zemljama Afrike, te aktivan sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom.

„To je uporedna prednost Srbije od koje korist ima ne samo ova generacija, već će je imati i buduće generacije građana naše zemlje“, dodao je Đurić.

Prema njegovim rečima, sposobnost da se takva politika održi zavisiće od kapaciteta da se očuva unutrašnja i društvena kohezija.

„Ako bismo dozvolili da unutar naše zemlje postanemo plen propagande i različitih političkih uticaja koji su plasirani spolja, iz interesa da se naša zemlja privuče na neki od geopolitičkihpolova, onda bi naš kapacitet za spoljnopolitičko delovanje bio ozbiljno i tragično umanjen, a time i naš kapacitet da ostvarimo naše nacionalne ciljeve u godinama koje su pred nama“, uveren je Đurić.

Na pitanje koliko kao ministar spoljnih poslova trpi pritiske spolja za promenu spoljnopolitičke pozicije Srbije, odgovorio je da je Srbija neprekidno pod pritiskom da odustane od nezavisnog kursa, ali da je uverenje da se spoljna politika formuliše na osnovu nacionalnih i državnih interesa, i pogledu politike, ekonomije, bezbednosti, čvrsto utemeljena ne samo na ličnim uverenjima, nego i na većinskoj podršci građana.

„Pa čak i eri polarizacije koja nije mimoišla Srbiju ne možemo čuti previše kritika na račun Srbije ni iz domaćih političkih krugova“, dodao je Đurić.