Đurić: Srbija spremna za EU, važno što smo i od zvaničnika zemalja članica čuli posvećenost proširenju Unije

Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić izjavio je danas, nakon sastanka ministara spoljnih poslova učesnica Berlinskog procesa u zamku Hilsboro kod Belfasta, da je Srbija poslala snažnu poruku da je spremna za Evropsku uniju, ali na ravnopravnim osnovama, te istakao da je dobro što se i od nekih od najviših zvaničnika država članica EU čula ponovljena posvećenost proširenju Unije. Đurić je rekao da se razgovaralo o evropskim integracijama regiona, ali u pojedinostima i o situaciji u BiH i o odnosima Beograda i Prištine, te o nizu drugih pitanja, ističući da je, kao i uvek, iskoristio priliku da iznese činjenice.

Đurić je novinarima preneo da su iza vrata zamka ministri spoljnih poslova sa Balkana, iz EU i domaćina Velike Britanije, razgovarali o nizu tema, pre svega o evropskim integracijama i napomenuo da je za Srbiju veoma značajno da ima perspektivu da dobije ravnopravno mesto za evropskim stolom.

Dodao je i da se, u susret posete predsednice EK Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu, razgovaralo o tome kako ubrzati evropske integracije regiona.

Đurić je rekao i da se razgovaralo o osetljivoj temi pomirenja u regionu.

„Mnogi od nas nose boli iz prethodnih ratova, nema porodice koja nije dotaknuta onim što se dešavalo, ali je jako važno da tražimo put saradnje. Mi smo pokušali da nastupimo na drugačiji način, ne sa idejom svađe, upiranja prsta, već odgovorno zagledano u budućnost regiona, koji mora da spasi mladu generaciju i iskoristi svoj potencijal“, naglasio je šef srpske diplomatije.

Podsetivši da je Srbija za manje od decenije uspela da udvostruči svoju ekonomiju, naveo je da je za zemlju ključno da ima otvorene kanale saradnje sa susedima.

„Razgovaralo se i o izazovima budućnosti, govorio sam o našem predsedavanju globalnim partnerstvom za veštačku inteligenciju i o izazovima koje će ona doneti ekonomiji, ali i informativnoj sferi, političkim procesima u regionu. To sve treba unapred da anticipiramo i da na uređen način tome prisupimo“, rekao je Đurić.

On je naveo da je bilo mnogo reči i o konkretnim regionalnim problemima i temama, ali da nisu svi među njegovim kolegama imali konstruktivan i ka budućnosti okrenut pristup.

„Nisam ovde da bilo koga javno prozivam, jer to ne bi doprinelo svrsi i cilju skupa. Građani treba da znaju da je Srbija imala odgovoran i ka budućnosti orijentisan pristup. Naši domaćini su uradili izuzetan posao da nam približe mirovni proces koji je u Severnoj Irskoj doveo do podele vlasti između nekada potpuno nezamislivo udaljenih protestanata i katolika, njihovih političkih predstavnika. Danas zidine ovog zamka krase slike političkih lidera koji su do 1998. bili bukvalno zaraćene strane u sukobu koji je odneo hiljade života. Nadam se da će to moći da posluži kao primer za rešavanje nekih od problema u našem regionu“, rekao je Đurić.

Na konstataciju da je domaćin, ministarka spoljnih poslova Velike Britanije Ivet Kuper spomenula da 30-godišnjicu Dejtonskog sporazuma, Đurić je rekao da je u pojedinostima bilo reči i o situaciji u BiH i o odnosima Beograda i Prištine, ako i o nizu drugih pitanja, ističući da uvek iskoristi priliku da iznese činjenice.

„Bilo je mnogo strasti u nekim od nastupa, ali mi smo se zadržali na činjenicama i konstruktivnom pristupu“, dodao je ministar.

Dodao je on, kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i svaki član Vlade Srbije, osim što na svakom mestu štite srpske nacionalne interese, imaju u vidu odgovornost da se doprinese očuvanju stabilnosti u regionu kao ključnog preduslova za ekonomski razvoj i očuvanje mlade generacije, pokušajem da se napravi „neka vrsta braka“ između pragmatizma i vrednosti.

„U tom smislu, zadovoljan sam time što Srbija definitino jeste odavde poslala snažnu poruku da je spremna za EU, ali za ravnopravno mesto za stolom. Ne želimo poslednje vagone, već zaslužujemo i pripadamo ravnopravno za stolom za kojim se odlučuje o bezbednosnim, političkim i drugim pitanjima u Evropi“, naznačio je Đurić.

Komentarišući izjavu nemačkog ministra spoljnih poslova Johana Vadefula da EU mora da preduzme konkretne korake i da je Zapadnom Balkanu mestu u EU, Đurić je istakao da je dobro što se od nekih od najviših zvaničnika država članica EU mogla čuti ponovljena posvećenost proširenju Unije, jer uviđaju da su globalne turbulencije takve da ukoliko ne bude većeg evropskog jedinstva ne samo što će Balkan ostati ’Ahilova peta“ kontinenta, već će u slučaju da Evropa ne postane više jedinstvena i snažnije okupljena, kontinent biti u riziku da postane šahovska tabla u geopolitičkom odmeravanju velikih sila.

Ukazao je da se Srbija nalazi na centralnoj raskrsnici jugoistočne Evrope i bez Srbije, ravnopravno za stolom, ne može biti zaokruženog procesa ujedinjenja Evrope.

„Mi smo star i ponosan narod, jedino prihvatamo ravropravno mesto. Ne drugi, ne treći red. Mi smo dali milione života za slobodu Evrope u 20. veku i danas doprinosimo ekonomski, kulturno i na druge načine. Dostojanstven smo narod, odgovoran i ozbiljan, koji doprinosi stabilnosti regiona“, poručio je Đurić.

Zato mu je, kaže, uvek drago kada je Srbija pozvana da, poput danas, na ravnopravnoj osnovi učestvuje u razgovoru o evropskim pitanjima.

„Zadovoljan sam što su današnjem samitu prisustvovali ministri spoljnih poslova Nemačke, Velike Britanije i niza država članica EU iz okruženja, razgovarao sam sa njim o rezultatima koje Srbija postiže u ekonomiji i u reformama. Srbija ne samo da ne zaostaje za zemljama regiona, već u ekonomiji i po spoljnom dugu, pa životnom standardu je na niovu, pa i ispred zemalja koje su pre više od 15 godina postale članice EU“, naveo je Đurić.