Đurić: Tražimo da se sazna ko je izvršio napad na kanal, ali i ko su politički nalogodavci

Priština je, u vezi sa napadom na kanal Ibar-Lepenac, pokazala da ima „maligne ciljeve“, ali nije ostvarila nijedan od njih, izjavio je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić. On je, u intervjuu za Njuzmaks Balkan naveo da Srbija želi da se sprovede istraga, da se utvrdi ko je izveo napad, ali i ko je politički naručilac napada, koji je, napominje, nesumnjivo imao političku pozadinu.

„Mi ne žurimo sa optužbama, ali je simptomatično da glavnu političku korist iz toga pokušava da izvuče Aljbin Kurti“, primetio je Đurić.

Naveo je da je Kurtijev cilj bio da odmah rasporedi „nelegalne oružane snage“, na sever Kosova, u čemu nije uspeo, kao što nije uspeo da u međunarodnoj zajednici stvori atmosferu poput one posle Banjske.

Đurić je naveo da je Kurti želeo i da dodatno optereti Srpsku listu pred izbore na Kosovu, da joj eventualno i zabrani rad, da oslabi i slomi političke kapacitete srpske zajednice.

„Ni u jednom svom cilju nisu uspeli“, naglasio je Đurić i dodao da postoji još jedan cilj, a to je podizanje Kurtijevog rejtinga među ekstremnim krugovima, a koliko su u tome uspeli, kaže, ostaje da se vidi.

Primetio je da je neobično da je Kurti, pored Beograda, za napad okrivio i Hašima Tačija, koji se nalazi u Hagu, što je među Albancima na Kosovu dočekano negativno.

Đurić je poručio da manipulacije Kurtijevog režima nisu ostvarile cilj – da uspore evropske integracije Srbije, jer veliki deo međunarodne zajednice nije uzeo za ozbiljno, kako kaže, paušalne optužbe protiv Srbije.

Prema njegovim rečima, neozbiljan način na koji su optužbe na račun Srbije iznete, u minutima posle napada, jasno pokazuje da su one bile politički motivisane.

Đurić je naglasio da Beograd zato insistira da se utvrdi ko je sproveo i izveo napad, ali i politička odgovornost.

„Da se utvrdi ko je politički naručilac napada, koji je nesumnjivo imao političku pozadinu“, rekao je Đurić.

Naveo je i da deo Kurtijeve nervoze dolazi zbog činjenica da nema „blanko podršku“ velikih sila kao u prošlosti.

To, međutim, ukazuje Đurić, ne znači dramatičan, vrtoglavi zaokret velikih sila, pa i SAD, prema Kosovu, ali i napominje da u Srbiji postoji utemeljena nada i očekivanja da će sa novom američkom administracijom biti izgrađen izvanredan dijalog i o toj osetljivoj temi, o Kosovu.

Dodao je da prostor za očekivanje i nadu daje višegodišnji rad i izgradnja odnosa sa SAD, u kojem je i sam kao donedavni ambasador u Vašingtonu učestvovao.

„Taj proces nije od danas do sutra, već je reč o dugoročnom i strateškom delovanju. Učestvovao sam u izgradnji srpskog lobija u SAD. Srbija se otvorila za saradnju sa SAD, mostovi su krenuli iz ekonomije, u kojoj imamo izvanredne rezultate, a onda se saradnja proširila i na druge oblasti“, rekao je Đurić.

Istakao je da je izuzetno značajno to što je komandant Kfora potvrdio reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je Kurti samo nekoliko minuta nakon incidenta zahtevao da KBS uđu na sever i da je Kfor to odbio.

To je, podvukao je Đurić, posledica proaktivnog delovanja srpske strane, budući da je načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović ostvario kontakt sa komandantom komande združenih snaga u Napulju admiralom Stjuartom Mančom i izneo argumente srpske strane.

Đurić je preneo i da je Vojska Srbije dobila visoke profesionalne ocene za ponašanje u ovoj situaciji, za ozbijno i odgovorno držanje i pored teških okolnosti.

„Tražimo punu istragu, da se sazna ko je izvršio i ko su politički nalogodavci napada, koji su pokušali da unište međunarodnu poziciju Srbije i Srba na Kosovu, da ostvare vojnu okupaciju severa i pomognu Kurtiju na izborima“, ponovio je Đurić.