Dokumenti MUP-a Srbije i drugih srpskih institucija prihvaćeni kao dokazi u slučaju bivših vođa OVK

Specijalizovano veće Kosova u Hagu odlučilo je da prihvati pojedina dokumenta bezbednosnih organa Srbije kao dokaz na zahtev Kancelarije specijalizovanog tužioca u slučaju protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, prenosi Reporteri.

Ovi dokumenti su primljeni 29. maja, ali je odluka objavljena 25. jula, piše Zakletva za pravdu.

Primljeni dokumenti su podeljeni u tri žalbe, od kojih se za poslednja uglavnom navodi da su dobijena od Službe državne bezbednosti Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i drugih struktura.

Što se tiče proceduralnog aspekta, tužilaštvo je 14. aprila ove godine podnelo zahtev za prihvatanje nekoliko dokumenata koji nisu bili predstavljeni ni u jednom od zahteva podnetih u to vreme.

Tužilaštvo je zatražilo dodavanje devetominutnog videa i njegovih transkripata na spisak dokaza, koji je javan od marta 2023. godine.

Dokumenti koji su podneti radi uvođenja u dokaze, saopštilo je Tužilaštvo, odnose se na različite optužbe i imaju dokaznu vrednost koju ne nadmašuje nikakva predrasuda, a pored toga, prema njihovim navodima, oni potkrepljuju i dopunjuju iskaze svedoka i dokaze koji su već prihvaćeni.

Odbrana se usprotivila ovom zahtevu, dodajući da činjenica da je ovaj zahtev podnet nakon svedočenja poslednjeg svedoka tužilaštva zahteva stroži pristup prihvatljivosti i da bi veće trebalo da uzme u obzir da bi njihovo prihvatanje nanelo štetu odbrani.

Štaviše, odbrana je smatrala da bi prihvatanje ovih dokumenata na osnovu toga da odbrana može da ih ospori iznošenjem sopstvenih dokaza preokrenulo teret dokazivanja i potkopalo pretpostavku nevinosti. Uz to, odbrana tvrdi da novinski članci koji pripisuju akcije OVK, a ne navode izvore niti se pozivaju na bilo kakve verodostojne informacije nemaju dokaznu vrednost.

Pored toga, odbrana smatra i da dokumenti koji potiču iz Srbije zahtevaju rigorozniju procenu kako bi se utvrdio kredibilitet.

U vezi sa video-snimkom za koji je traženo da bude uvršten u spisak već prihvaćenih dokaza, Veće je saopštilo da je tužilaštvo trebalo da ga zatraži u ranijoj fazi i da nije iznelo ubedljive razloge zašto tužilaštvo to nije učinilo.

Kao rezultat toga, odbijen je zahtev Tužilaštva za izmenu spiska prihvaćenih dokaza, prihvatanjem video snimka.

Specijalizovano tužilaštvo je 30. septembra 2022. godine podnelo potvrđenu izmenjenu optužnicu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Jakupa Krasnićija i Redžepa Seljimija, koja se sastoji od deset tačaka, u kojoj se terete za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Specijalizovano tužilaštvo je 29. aprila 2022. godine podnelo izmenjenu optužnicu protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, u kojoj se tvrdi da su četvorica optuženih počinili i ratne zločine u Gnjilanu, Budakovu i Semetištu.

Dana 9. novembra 2020. godine, na svojim prvim pojavljivanjima pred sudom, Jakup Krasnići i Hašim Tači su se izjasnili da nisu krivi po optužbama protiv njih. Veselji se takođe izjasnio da nije kriv na svom pojavljivanju pred sudom 10. novembra, kao i Redžep Seljimi 11. novembra.

Optužnica protiv Hašima Tačija, Kadrija Veseljija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija potvrđena je 26. oktobra 2020. godine.