Drecun: Jednostranim merama Priština nastoji da potpuno onemogući život Srbima na Kosovu

Poslanik u Skupštini Srbije Milovan Drecun upozorio je danas da svim jednostranim merama koje su uperene protiv srpskog naroda Priština nastoji da u potpunosti onemogući normalan život Srbima i time ih natera da odu sa Kosova, posebno sa severa, prenosi RTV.

Kako je naveo, zabrana upotrebe dinara na Kosovu, neredovno snabdevanje hranom, lekovima, zabrana ulaska robe iz centralne Srbije, teror koji se svakodnevno sprovodi, imovinska i bezbednosna nesigurnost kod Srba, stvaraju osećaj da srpski narod, naročito mladi, nemaju nikakvu perspektivu na Kosovu.

"Fokus privremenih institucija samouprave kada je u pitanju teror nad Srbima, je sada usmeren na mladu generaciju, da im se u startu pokaže da nisu dobrodošli na KiM i da ne mogu tu da grade svoju budućnost. To jeste dugoročna politika koju Priština sprovodi sa ciljem da ili u potpunosti etnički očisti KiM, ili da se broj Srba svede na šezdesetak hiljada, jer kažu ako bi bilo toliko Srba onda bi bilo iluzorno očekivati da se formira ZSO", ocenio je on.

Drecun smatra da onemogućavanje normalnih uslova života Srbima predstavlja najsnažniji pritisak na Beograd, jer, kako je naveo, premijer Kosova Aljbin Kurti želi da tim pritiskom na srpski narod natera Beograd da napravi političke ustupke u onom delu koji Priština najviše traži - "de fakto priznanje tzv. Kosova i neprotivljenje članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama".

"To potvrđuje i poslednja Kurtijeva izjava kada je rekao da je njihov ključni spoljnopolitički cilj članstvo tzv. Kosova u EU, a da je 'vojna sudbina Nato'. Oni očigledno imaju dobro razrađenu strategiju kako da ih realizuju, a sve im zavisi od toga da li će od Beograda izdejstvovati te političke ustupke i prihvatanje francusko-nemačkog predloga", izjavio je on za Tanjug.

Drecun kaže da se ne mogu odvojiti politički ciljevi od onoga što Kurti preduzima kao kaznene mere protiv srpskog naroda, i dodaje da se, imajući u vidu sve ono što je Kurti uradio, može konstatovati da je sever Kosova pretvoren u neku vrstu logora za srpski narod.

On je komentarisao i izjave američkih ambasadora u Beogradu i Prištini u kojima s jedne strane Kristofer Hil kaže da se od Srbije neće tražiti dejure priznanje Kosova za ulazak u EU, već normalne odnose Beograda i Prištine, dok s druge strane Džefri Hovenijer traži ponovo od Kosova i Srbije da sprovedu obaveze iz procesa dijaloga ističući da se dijalog "mora završiti obostranim priznanjem". Drecun je rekao da razmimoilaženje stavova američkih ambasadora u Beogradu i Prištini, kao i izjave zvaničnika iz Stejt departmenta pokazuju da nema jedistvenog stava u američkoj administraciji, iako svi oni smatraju Kosovo državom.

Prema njegovim rečima, ambasador Hil je samo preneo zvanični stav EU, dok je ambasador Hovenijer izneo stavove koji nisu toliko otvoreni u delu američke administracije koja smatra da Beograd treba naterati da preko francusko-nemačkog predloga prizna Kosovo i da to treba da bude isporučeno kao uslov Beogradu za članstvo u EU.

"O tome je nemačka ambasadorka nama govorila u Skupštini nedavno. Kada sam je pitao o tom stavu, ona je rekla da se francusko-nemačkim predlogom ne traži de jure priznanje od strane Srbije, da će to biti u drugoj fazi. Cilj je isti da li u prvoj fazi u de fakto, pa u drugoj de jure, ali to je konačni cilj i to je Hovenijer i rekao", ocenio je Drecun.

Iako postoje oni koji u američkoj administraciji žele da uslove Srbiju članstvom u EU da se odrekne Kosova, Drecun ističe da postoje i oni poput ambasadora Hila koji su mnogo oprezniji, mnogo bolje razumeju poziciju Srbije i koji nastoje da uvaže deo njenih nacionalnih interesa.

Smatra da bi zvanična državna komunikacija Srbije sa Hilom trebalo da bude dinamičnija i otvorenija jer je "preko njega moguće konstruktivnije raditi na poboljšanju bilateralnih odnosa".