Drecun: Najava formiranja žandarmerije pokušaj izbegavanja dogovora sa Natom da KBS ne mogu na sever

Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun ocenio je danas da je najava Prištine o formiranju žandarmerije kao nove strukture Kosovskih bezbednosnih snaga pokušaj da se završi kompletna militarizacija Kosova i naveo da se pod plaštom formiranja te specijalne jedinice stvara klasična vojna formacija koja, kako je naveo, ne bi smela da postoji po Rezoluciji 1244.

Drecun je rekao da je najava formiranja žandarmerije pokušaj da se izbegne dogovor između Prištine i nekadašnjeg generalnog sekretara Natoa koji predviđa da bez dozvole komandanta Kfora Kosovske bezbednosne snage ne mogu da budu raspoređene uz administrativnu liniju i na severu Kosova.

„To je pokušaj da bez odobrenja komandanta Kfora mogu da rasporede pravu vojsku, koja će biti legendirana kao nekakva žandarmerija. To je najveća opasnost i zato je Kurti pre neki dan rekao da će, kada se stvore uslovi, pojaviti KSB na severu Kosova, upravo da bi zamaskirao pokušaj ove prevare. Zapad to dobro zna ali će prihvatiti“, rekao je Drecun za TV Pink.

Drecun je rekao da međunarodna zajednica, odnosno zapadne zemlje, ne pokušavaju da spreče stvaranje takve formacije jer su, kako je naveo, priznale Kosovo i time stavili ad akta Rezoluciju 1244. 

„Smeta im što je ona formalno i dalje na snazi, oni se ponašaju kao da je Kosovo država i žele da naprave jednu snažnu vojnu formaciju“, naveo je Drecun.

Dodao je da ne treba zanemariti dugoročne geopolitičke planove SAD i podsetio da je prošle godine usvojen plan izgradnje infrastrukture na Zapadnom Balkanu, odnosno u Albaniji, Bugarskoj i na Kosovu za vojne potrebe SAD.

Drecun je ukazao da je reč o koridoru koji povezuje Jadransko i Crno more, kao i da SAD stvaranje vojne formacije na Kosovu „uklapaju“ u svoje planove i tretiraju ih kao pomoćnu snagu za njihovu realizaciju.

„Svakako imaju u vidu mogućnost sukoba sa našim snagama bezbednosti. I kad pogledate, recimo, opremanje naše vojske, vidite kontramere koje idu ka opremanju tzv. Kosovskih snaga bezbednosti, vidite da pariraju. Kako mi napredujemo podizanjem naših odbrambenih kapaciteta, oni pariraju tome i to će se nastaviti“, smatra Drecun.

On je istakao da Srbija ne može da zaustavi formiranje tih njihovih oružanih formacija. 

„Pokušavamo, pozivajući se na Rezoluciju 1244, ali Kfor ne reaguje iako je dužan da sprečava sve to. Taj proces je nepovratan i oni će nastaviti sa jačanjem tih formacija. Mi moramo da nastavimo sa podrškom našem narodu maksimalno, koliko god to možemo, da nastavimo da insistiramo na dijalogu, iako Priština to odbija“, rekao je Drecun.

Osvrćući se na izjave Aljbina Kurtija da će u vojsku Kosova biti uloženo milijardu evra, Drecun je rekao da su Kosovske snage bezbednosti ušle u treću, završnu fazu transformacije, koja treba da se završi do 2028. godine i da se uočava ubrzana dinamika opremanja, naoružavanja, obuke i formiranja jedinica.

Naveo je da Priština u tom smislu ima značajnu podršku pojedinih zapadnih zemalja, pre svega SAD, Turske, Velike Britanije, Nemačke i nekih susednih zemalja poput Hrvatske. 

Drecun je podsetio da je i u ranijim izbornim kampanjama Kurti obećavao da će godišnja ulaganja biti oko 250 miliona evra i dodao da Priština dobija i donacije.

„Nedavno je Turska donirala četiri miliona, postoje donacije SAD i drugih zemalja. Ima kombinacija kupovine i donacije. Kad su kupovali 'bajraktare', platili su letelice i opremu, ali su obuka, rezervni delovi i održavanje išli na teret Turske“, naveo je Drecun.