Drecun: Naoružavanje Prištine najveća bezbednosna pretnja za Srbiju

Predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Skupštine Srbije Milovan Drecun razgovarao je sa poslanikom Bundestaga i predsedavajućim Odbora za odbranu Tomasom Rovekampom o bezbednosnoj situaciji na Zapadnom Balkanu, sa posebnim osvrtom na Kosovo. Drecun je istakao da je osnovna bezbednosna pretnja za Srbiju proces nasilnog otcepljenja Kosova, navodeći da kompleksnost situacije dodatno povećava „protivpravno naoružavanje Prištine“ i stvaranje regionalnih vojnih saveza.

Drecun je kritikovao neuspeh u implementaciji Briselskog sporazuma u delu koji se odnosi na formiranje Zajednice srpskih opština, ističući protivpravno naoružavanje Prištine i stvaranje regionalnih vojnih saveza.

„Specifična pozicija Srbije u procesu evropskih integracija dodatno je usložnjena zahtevom za usklađivanje spoljne politike sa Evropskom unijom, kao i tzv. normalizacijom odnosa sa Prištinom, pri čemu Briselski sporazum, potpisan pre više od deset godina, do danas nije implementiran u delu koji se odnosi na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština. Kompleksnost situacije dodatno povećava protivpravno naoružavanje Prištine i stvaranje regionalnih vojnih saveza“, rekao je Drecun prema saopštenju Skupštine Srbije.

On je dodao da je nemački kontingent Kfora aktivno uključen u realizaciju zajedničkih aktivnosti sa Kosovskim bezbednosnim snagama i da aktivno pomaže stvaranje ilegalne vojne formacije „Vojske Kosova“.

Osvrnuvši se na saradnju Srbije i Natoa, Drecun je istakao da se ona nalazi na najnižem nivou od priključenja Programu „Partnerstvo za mir“ 2006. godine, što je posledica instrumentalizacije događaja u Zvečanu i Banjskoj 2023. od strane pojedinih država Natoa. On je naglasio da tome svedoče i izazovi u vezi sa naoružavanjem KBS-a, kao i podrška procesu transformacije u Vojsku Kosova od strane određenih država članica Natoa.

Drecun je upozorio da, ukoliko se pravno-institucionalni vakuum produži, postoji mogućnost da Srbija izgubi priliku za učešće u aktivnostima praktične saradnje sa Natoom.

Govoreći o punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji, Drecun je podvukao da to ostaje glavni strateški cilj Srbije, kao i da je unapređenje nacionalne bezbednosti i odbrane neodvojivo od procesa evropskih integracija. U skladu sa tim ciljevima, prioritet Ministarstva odbrane i Vojske srbije je angažovanje u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU.

„Srbija daje konkretan doprinos u očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti učešćem u mirovnim operacijama UN i EU“, rekao je Drecun.

Tomas Rovekamp je istakao da su bilateralni odnosi Srbije i Nemačke odlični.

Ocenio je da poslednjih nekoliko godina nema dovoljnog napretka u očuvanju mira u regionu.

„Nemačka ne učestvuje u bilo kakvim hibridnim ratovima, niti isporučuje oružje stranama u konfliktima na Zapadnom Balkanu“, rekao je Rovekamp.

Govoreći o prisustvu Nemačke u okviru mandata Kfora, naglasio je da je doneta odluka da ono bude povećano, jer je Nemačka zainteresovana da da veći doprinos kao partner u okviru tog mandata. Rovekamp je pozdravio posvećenost Srbije procesu pristupanja Evropskoj uniji, ali je ukazao da je neophodno uložiti značajne napore kako bi se ostvario napredak u oblastima koje su negativno ocenjene u Izveštaju o napretku Srbije za 2025. godinu.

„Razočarani smo što je proces normalizacije odnosa sa Prištinom došao u zastoj. Kritikovali smo kršenje i prekoračenje sporazuma , kako na kosovskoj, tako i na srpskoj strani“, rekao je Rovekamp, dodajući da se ne slaže sa tvrdnjama da se Nemačka ili Evropska unija jednostrano svrstavaju uz jednu stranu, jer nije u njihovom interesu da dođe do eskalacije.

Apelovao je da se ulože dodatni napori kako bi postojeći sporazumi bili u potpunosti implementirani, te da se kroz evropske integracije stvore preduslovi da na evropskom kontinentu ne dođe do daljih bezbednosnih i vojnih eskalacija.

„Želimo da se ispune uslovi za mirni suživot“, poručio je Rovekamp.