Drecun: Prvenstveni cilj Hrvatske, Slovenije i Albanije je jačanje takozvane vojske Kosova

Milovan Drecun, predsednik skupštinskog odbora za odbranu, kaže da vojni sporazum Slovenije i Hrvatske pokazuje da Nato ima nedovršen posao na ovim prostorima zbog vojne neutralnosti Srbije i želi da uspostavi kontrolu, prenosi RTS.

Drecun navodi da je Kosovo ključna tačka u tom geopolitičkom koridoru i da se ubrzano radi na jačanju vojske Kosova. Smatra da Srbija mora snažno da gradi svoju vojnu neutralnost, ekonomiju i jaku međunarodnu poziciju.

Drecun ističe da su Hrvatska i Slovenija članice Natoa i da je pitanje kakva je potreba da one prave neku vrstu pod-saveza u okviru Atlanskog saveza. Misli da praktično takve potrebe nema, jer se takvi podsavezi u okviru NATO-a prave samo ako su usmereni protiv nekoga. Onda je i pitanje, ukazuje Drecun, protiv koga su usmereni ti savezi.

„Mislim da Nato ovaj prostor doživljava kao nedovršen posao zbog toga što je Srbija vojno neutralna, nije članica Natoa i zbog toga što Bosna i Hercegovina zbog protivljenja Republike Srpske takođe nije u članstvu Natoa. Jesu u Partnerstvu za mir kao i mi, ali nisu u Natou. Zbog toga Nato smatra da je ovaj posao nedovršen“, naglašava predsednik Skupštinskog odbora za bezbednost.

Dodaje da Nato želi da u potpunosti postavi vojnopolitičku i što je moguće veću ekonomsku kontrolu nad ovom teritorijom, da eliminiše maksimalno moguće prisustvo konkurentskih sila poput Rusije i Kine, ali da je glavni cilj uspostavljanje geopolitičkog, prvenstveno vojnog koridora koji će povezati Jadransko i Crno more. I to može da se preko vežbi koje se svake godine održavaju pod nazivom „Branilac Evrope“.

„Neprijatelj dolazi sa istoka, zna se ko je neprijatelj sa istoka, skoro do obala Jadranskog mora, tu se Nato snage organizuju, naoružavaju, pregrupišu se i onda kreću da potiskuju neprijatelje. Taj koridor je jako bitan kao logistička podrška upravo onome što treba da budu nastupajuća dejstva NATO-a prema Ruskoj Federaciji prema istoku. Zato je odlučeno da se gradi nova pomorska baza u Draču, dakle na teritoriji Republike Albanije. Izgrađena je taktička vazduhoplovna baza u mestu Kučova. Imate vojno prisustvo Nato preko Kfora na Kosovu i Metohiji“.

Takođe, navodi i veoma snažno prisustvo Natoa na obali Crnog mora preko Bugarske, gde treba da bude stacionirano skoro 5000 američkih vojnika, u njihovoj bazi i takođe u Rumuniji.

Kakva je težina slovenačko-hrvatskog sporazuma

Drecun ukazuje da je Kosovo ključna tačka u tom geopolitičkom koridoru, zato što je Srbija vojno neutralna i Nato bi veoma želeo da bude članica Saveza, iako za to zvanično ne vrše pritisak.

„Kada sam bio nedavno u komandi u Briselu, šef američke kancelarije U Natou mi je na moje pitanje odgovorio na sledeći način. Ja sam pitao kako se ponašaju i prema politici vojne neutralnosti Srbije. On je rekao da ne vidi probleme da Srbija i Kosovo, kao dve nezavisne države, budu članice Natoa. I to je odgovor na sva pitanja. Da, njima treba članstvo Srbije i članstvo BiH u NATO-u da dovrše posao“, prenosi predsednik Skupštinskog odbora.

Kaže da Hrvatska pokušava da u okviru takve politike Nato realizuje svoje ciljeve koji nisu nimalo dobronamerni, dobrosusedski prema Srbiji i generalno prema srpskom narodu i pravi sada dva podsaveza sa namerom da jedan proširi članstvom Bugarske. Postoji, dodaje i Američko-jadranska povelja, A5, gde su takođe Sjedinjene Američke Države zemlja koja je dominantna, a onda i Hrvatska, BiH, Albanija, Crna Gora, Severna Makedonija. I tu se, ukazuje pojavljuje i Slovenija, dakle opet Slovenija i Hrvatska.

„Upereni su i protiv Srbije i protiv Republike Srpske. I svi ovi aktuelni događaji u Srbiji i u Republici Srpskoj koji su usmereni ka promeni vlasti da bi se korigovala spoljna politika Srbije u pravcu odustajanja od strateškog partnerstva sa Ruskom Federacijom i sa Kinom, a približavanja i eventualnog članstva u Natou, da se sve to uklapa u ono što Hrvatska pokušava da radi. Naravno, prvenstveni cilj Hrvatske, Slovenije, Albanije, jeste da ojačaju takozvanu vojsku Kosova koja se ubrzano stvara i ušla je sada u treću fazu pripreme„, precizirao je Drecun.

Navodi i da prve zajedničke vojne vežbe „Branilac Evrope“ već postoje, održavaju se na teritoriji Hrvatske i tamo su pripadnici takozvanih Kosovskih snaga bezbednosti. Takođe, kaže da se održavaju i na teritoriji Kosova, iako je to po Rezoluciji 1244 isključeno, ali da komanda Kfora ne reaguje.

Šta Srbija mora da radi da gradi svoju vojnu neutralnost

Ističe da je od dolaska Donalda Trampa na čelo SAD, iako smo svi očekivali nešto drugačiju politiku, mnogo ubrzana, intenzivirana saradnja na tom vojnom planu, u izgradnji vojske Kosova.

„Ovo je pokušaj direktnog nanošenja štete državi Srbiji i celokupnom srpskom narodu. Kada vidite recimo da Hrvatska nabavlja HIMARS-e koji imaju rakete dugog dometa, koga će da gađaju sa tim raketama? Mađarsku? Pa neće. Sloveniju? Pa neće. U Natou su. Koga mogu samo da gađaju Srbiju i Republiku Srpsku. Tako da Hrvatska zaista želi da nanese ogromnu štetu. Srbija mora da gradi svoju vojnu neutralnost. Za izgradnju vojne neutralnosti morate da imate izuzetno snažnu ekonomiju, morate da imate izuzetno jaku međunarodnu poziciju što Srbija ima i morate da imate dovoljno svojih kapaciteta u smislu proizvodnje naoružanja i naravno vojske“, naglašava Drecun.